Putovanje u vreme korone.

Moje lično iskustvo.

Za putovanje vam više nije dovoljna avionska karta i dobra volja, već i brdo dokumentata,testova na koronu i odlični živci.

Topla preporuka- Putujte samo ako morate.

Idemo redom. Odlučila sam da posetim svoju zemlju na dve nedelje u januaru mesecu sa ćerkicom.

Pre polaska uradile smo 72 sata pre poletanja, obavezan test na koronu u ovlašćenim laboratorujama, koji je naravno morao biti negativan.

Let se odvijao relaciji Toronto-Pariz-Beograd jer direktnog leta nema.

Na svim aerodromima su nam tražili negativan PCR test.Dakle, bez toga ne možete leteti.

Sve vreme boravka u Srbiji, provela sam u strahu jer su se propisi iz dana u dan menjali i pooštravali.

Pet dana pre povratka,stigla nam je ,,čestitka“ iz KLM-a (Holandskog avio prevoznika) da nam nije dovoljan samo PCR test na 72 sata već moramo imati i test ne stariji od 4 časova pre poletanja.

Mi smo imale let u 6 časova ujutru.Gde pronaći ovlašćenu laboratoriju koja radi čitavu noć je bilo pitanje za milion dolara?

Surfovanje po internetu,pozivi telefonom, pronalazak laboratorije, ugovaranje termina su bili sastavni deo naredna dva dana. Naravno,stres se ne računa.

Povratak se odvijao na relaciji Beograd-Amsterdam-Toronto.

Uradile smo PCR test u Javnom zdravlju 72 sata pre leta a neposredno pred sam let, tačnije u 3 časova ujutru uradile smo dodatni PCR test. Sva sreća oba testa su nam bila negativna.Pao mi je kamen sa srca. Dakle,možemo putovati.

Bukvalno na svim aerodromima tražili su nam oba negativna PCR testa.

I na kraju finale na aerodromu u Torontu. Oni vam traže na uvid oba negativna testa ali morate da uradite još jedan njihov PCR test u mobilnim laboratorijama na aerodromu. Dakle,treći test za samo jedno putovanje. 

Ponovo se vraćam na početak priče i još jednom upućujem tople preporuke- Ne putujte u vreme korone bez preke potrebe.

Naše predivne bake.

To su bile žene na kojima je počivala cela kuća, koje su radjale veći broj dece, živele u vreme kada nije bilo mašina koje bi im olakšale rad već su svi poslovi morali da prodju kroz njihove vredne ruke.Žene koje su zbog obaveza ustajale pre svitanja a odlazile na počinak kasno u noć.
Moja baka Leposava je bila  veoma pismena žena za svoje vreme , oštroumna i vedrog duha. Insistirala je na obrazovanju, išla malo ispred svog vremena a opet prolagodjena vremenu u kome je živela.

Ne znam da li je njen osmeh zaslužan za njenu dugovečnost jer je zivela 95  godina. Mnogo toga sam naučila od nje…mnogo jednostavnih životnih stvari, korisnih saveta kojih se setim i dan danas kada mi se neka situacija ponovi i potvrdi ispravnost njenog saveta. Pamtim je po osmehu koji je uvek imala, po neverovatnoj snazi duha i po bajkama kojima je sama dodavala zaplete i rasplete i maštom ih činila jako zanimljivijim od klasičnih bajki.

Sećam se njenog slatka od tikvica sa najlepšom aromom na svetu, hleba ispod saća za specijalne prilike i večite brige da li smo slučajno gladni.
Divim se ženama iz tog doba.

To su bile jake žene koje su mnogo tereta na sebi nosile u često neuslovnim uslovima nego danas a koje su opet nesebično davale sebe u toj borbi da njihova deca krenu i nadju svoj bolji put u životu. 

Divim se njihovoj fizičkoj snazi jer su njihove hrapave ruke morale same da umese hleb, sašiju odeću nejakoj dečici, bile veoma pobožne, hrabre i odvažne da preuzmu bez pogovora veći teret nego što su mogle da ponesu. 

Sećam se rečenice moje bake koja govori o snazi žene : ,, To što žena može da izdrži ni lokomotiva ne može da povuče”Hvala vam što ste bile tako jake i brižne, što je na vama počivala ova zemlja, što ste naše roditelje naučile pravim vrednostima a oni su iste preneli nama.Volim što ste bile baš naše bake a ne nekome drugome i što ste mi tako nesebične, nasmejane  vredne, jake i pune ljubavi ostale u divnom sećanju.

Ponosna sam što je jedna tako divna žena bila baš moja baka – moja Leposava ❤ ….