Category: Почетна страна

Рубрика- Завичај

Пише: Татјана Арсић

Најновија репортажа у SAN Serbian Canadian Magazine Torontо

Цар Лазар Хребељановић рођен је 1329. године у селу Прилепац, општина Гњилане.

Доследни вођа у борби за слободу српског народа положио је свој живот у Косовском боју 28. јуна 1389. године на Газиместану. Дан када је погинуо симболично је назван Видовдан.

Према веровању име Видовдан потиче од словенског врхунског божанства Вида, који је сматран ,,Богом над Боговима”.

У том смислу и у знак захвалности цару Лазару као српском Богу који је живео на земљи, посвећен му је Видовдан.

Отуда и дан-данас постоји та исконски чиста љубав народа са тих простора према цару Лазару који је био и остао симбол божанства за српски народ.

Општина Гњилане налази се на југоистоку Косова и представља центар Косовског Поморавља. Гњилане је добило име по гњилости, мочварности земљишта и обухвата област горње Мораве, Изморника и Новог Брда. Први писани траг о Гњилану је из 14. века када се у средњовековној Србији помиње у повељи кнегиње Милице и њених синова Стевана и Вука.

Општини Гњилане припадa село  Ново Брдо , које је познато по тврђави коју је крајем 13. века подигао краљ Милутин, један од највећих владара Србије у средњем веку.

• 

Ново Брдо је било познато по богатим рудницима злата, сребра, гвожђа и олова. Захваљујући мудрој владавини краља Милутина и богатству рудника, српска економија је изузетно брзо расла, па је Ново Брдо у то време било велики економски центар. То је био златни период развоја Србије, те из тог периода датира легенда да се на двору Ново Брдо јело златним виљушкама док су Енглези јели рукама.

 У општини Гњилане такође се налази манастир  Драганац,  који је цар Лазар подигао у знак сећања на своју прерану преминулу ћерку Драгану.

• 

ГЊИЛАНЕ-

 Косовско-поморавски округ обухвата град Гњилане и петнаест околних села.

У Гњилану је живело око 60.000 људи док је цео округ бројио око 200.000 становника. Пре бомбардовања 1999. године, Косовско-поморавски округ је био округ са највећим процентом српског становништва на Косову.

Данас у Гњилану живи свега педесетак Срба, а од петнаест околних села, само су три етнички чисто српска села. У центру Гњилана налази се црква Светог Николе која је и данас место окупљања Срба.

У околним селима основани су многобројни фолклорни ансамбли, који чувају традицију. Гњиланско фолклорно друштво „Ђурђевданско коло“ је и данас активно.

Женска гњиланска народна ношња је специфична по богатству ручно вежених мотива у белој и плавој боји .

• 

Мушка народна ношња је идентична ношњи из централне Србије, а посебно место се даје шајкачи као симболу српства.

 Гњиланско позориште почело је са радом давне 1937. године, а име је добило по чувеном Гњиланцу Стојадину Трајићу, који је написао драму „Панетова љубав“ по истинитом догађају.

• 

Поменута драма је играна на позоришним даскама гњиланског позоришта небројано пута и тако постала заштитни знак овог позоришта.

• 

Гњилане је својим сликама најлепше приказао сликар Гвозден Антић, који је својим радом овековечио старо Гњилане, а касније и Гњилане одевено у новом руху.

Мештани Гњилана и околине су познати по својој гостопримљивости и гастрономији. Ово подручје обилује традиционалним специјалитетима уз незаобилазну српску ракију од шљиве.

Гњилане је био модеран, велики град са развијеном текстилном индустријом, фабриком радијатора, фабриком батерија, дуванском индустријом и бројним предузећима из других области.

Сви људи су се међусобно познавали и неговали пријатељске односе како у оквиру српске заједнице, тако и са албанском заједницом.

Гњилане је био град који је имао душу и неку магичну моћ која је невидљивим нитима повезивала људе. Прослава Божића и Ускрса представљала је право народно весеље на улицама града у чијем се центру служила кувана ракија и веселило уз трубаче. Врло често се и заиграло коло око споменика цару Лазару који се налазио у центру града. Данас је, на нашу срећу, споменик спашен и у целости премештен у оближње српско село Шилово.

Одувек се српски народ у Косовском Поморављу грчевито борио да остане на свом огњишту упркос непрекидним нападима Албанаца.

Након бомбардовања 1999. године и повлачења српске војске са Косова, народ је остао потпуно незаштићен и препуштен немилости Албанаца.

По доласку снаге Кфора, народ је, спасавајући живу главу на раменима, напуштао своја вековна огњишта, остављајући за собом све што је имао. Након бомбардовања, Гњилане је готово у потпуности променило лични опис али му је душа остала иста.

КОСОВСКИ БОЖУР–

 Живот у Гњилану никада није био лак због жеље да се сачува оно што су нам преци и цар Лазар оставили у наслеђе. Али без обзира на то, за мене је Гњилане најлепше место на свету јер моја душа и даље гравитира као том подручју.

Скоро свака Српска кућа на Косову у свом дворишту имала је засађени цвет божура, као симбола идентитета и Косовског Боја.

Корен божура из моје баште у Гњилану стигао је са мном у Канаду.

Гледајући га овде како расте, подсећа ме на моје огњиште.

Ово лепо сећање на мој завичај, желим завршити прелепом песмом са Косова:

,,Уснила је дубок санак,

са Косова Рада,

па се своме милом драгом

у наручју јада:

Eј драги, драги

Божурове сади,

 ја ћу воду а ти корен

нек изникну млади”.