Даница Томић- прва жена пилот у Србији

(преузето са мог инстаграм профила @tatjana__art)

Даница Томић је прва жена пилот у Србији.

Имала је ваздохопловну дозволу краљевине Југославије као прва жена целе краљевине, те се као таква винула у небо и променила границе мушко-женских професија.

У време када је женама било место само у кући,када је врхунац забаве био излазак на корзо а домети се мерили вештином савладавања рецепата разних посластица, Даница Џени Томић, је маштала о небеским висинама.

Неустрашива, амбициозна и стрпљива, дуго је читала књиге о авионима и летењу које је могла да пронађе у то доба,све док није дошло време да и сама седне у пилотску кабину. Године напорног рада су се исплатиле- ушла је у историју као прва жена пилот у старој Југославији. Било је то тридесетих година прошлог века, у доба када је ваздухопловство важило за мушко занимање.

Даница је нашла срећу међу облацима. Небо је било њен терен у коме се она одлично сналазила а та игра између облака за њу је представљало право уживање.
Даница је знање ,,крала” од свог супруга,мајора Миодрага Томића,команданта шестог ваздухопловног пука.

Била је у прилици да ужива у привилегијама које је његова позиција доносила.

Даница је могла своје време трошити код светских модискиња,наручујући најсавременију чипку из Париза, док је чекала супруга да се врати кући.

Али,то велика Даница Томић није хтела. На земљи се осећала као у кавезу а на небу је летела слободно попут птица.

Мирис бензина и уља су јој били дражи од парфема. Брујање мотора јој је звучало као најлепша песма. Била је права дама и зато је плесала небом у великом стилу у складу са амбицијама које је носила у себи.
Тако храбра и одважна, остала је упамћена као прва српкиња авијатичар.

Наша, Даница Томић❤

Милутин Миланковић

( Прилог преузет са мог инстаграм профила @tatjana__art )

Милутин Миланковић је понос српског народа.

Био је српски научник кога је ,,NASA” уврстила у десет најпознатијих научника који су икада проучавали Ѕемљину куглу.

Он је био научник који никада није крочио у свемиту али је дао невероватно прецизне законе који владају у свемиру.
Такође је једини научник на свету који је изумео сат који касни само две секунде у односу на садашње мерење времена које користимо.

Био је научник, математичар, астроном, климатолог , геофизичар, грађевински инжењер , доктор техничких наука и физичар.


1965. године, Совјетски научници су један кратер на Месецу величине 34 kм назвали ,,Миланковић” а осам година касније,по њему је назван и кратер на Марсу пречника 118 kм.

1977. године ,, SANU” је објавила,,Изабрана дела Милутина Миланковића“.

1979. године је један астероид добио име ,,1605 Миланковић“.

1993. године, установљена је Медаља Милутин Миланковић, коју сваке године додељује геофизучко друштво (oд 2003. носи назив Европска геофизичка унија), из области дуготрајних промена климе и моделовања.

Легендарни а наш, Милутин Миланковић.

Бранислав Нушић

Бранислав Нушић је славни српски писац романа,драма,прича ,есеја и зачетник реторике у Србији. Такође је радио као новинар и дипломата.Он је био грађанин света,те је тако живео у многим земљама,попут Италије,Француске,Швајцарске итд.

Живео је и у Битољу,Сарајеву и Приштини где је радио као конзул. Тада је створио своје чувено дело :,,Писма конзула” у којем описује страдања свог народа на тим просторима.
Након тога,настанио се у Београду где је примљен за редовног члана Српске Академије наука и уметности.

Писао је народним језиком,описивао је ситуације које су се дешавале народу и народ га је управо због тога и волео. Његова чувена дела имају једну специфичну ноту а то је да се непрестано понављају у реалностима,од времена стварања па до данас.

Данас су само,,Госпође министарке“замениле фијакере са скупим лимузинама,. Чувени ,,Др” је нажалост и данас актуелан јер је могуће купити и данас лажне дипломе итд.
Без дела Бранислава Нушића,српска позоришна сцена и култура уопште би биле сиромашна.
Бранислав Нушић је дао велики допринос развоју српске културе и оставио неизбрисиви траг као човек који је на културан и духовит начин описао време у коме је живео и менталитет сопственог народа којег је волео са свим врлинама и манама.
Велико богатство једног народа је имати писца таквог квалитета а истовремено великог патриоту и родољуба који је у потпуности био предан својој историји и култури.

Писац светског калибра а наш, Бранислав Нушић. 

Бисер православља у Косовском Поморављу -манастир Драганац

Манастир Драганац је манастир у околини Гњилана у Косовском Поморављу.Он је задужбина краља Лазара Хребељановића и носи име по његовој ћерки Драгани која је живела свега 16 година.

Први пут се спомиње у даровници српског кнеза Лазара 1381.године.

Манастир се налази близу места Прилепац,које је родно место краља Лазара и припада Епархији рашко-призренској.

Главна манастирска црква је била посвећена Светом Архангелу Гаврилу.

Историја бележи податке о манастиру тек у 19.веку а до тада се мало шта писано бележи о њему. Кнез Михајло Обреновић обнавља Манастир 1869.године ,након обраћања народа са овог краја са захтевом за обновом манастира Драганац. Недуго затим у манастиру је почела да ради једна од првих месних школа.

Историја бележи да је манастир у периоду од 25 година потпуно опустео,све док у њему није дошао игуман јеромонах Кирило,1999.године.

Од тада па до данас, манастир Драганац у околини Гњилана, представља једини живи манастир у источном делу Косова око кога се окупљају православни верници који ту живе.

Игуман Кирило је почео са обновом манастирског комплекса, када је сазидао конак а затим су почеле да ничу и друге зграде, укупне површине три хиљаде квадратних метара.

2011.године игуман Кирило напушта манастир и на чело манастира долази игуман Иларион ,бивши познати глумац Растко Лупуловић.

Данас,манастир Драганац код Гњилана треба посматрати као једини бастион православља на Светој српској Лазаревој земљи.

Црква Богородица Љевишка у Призрену

Света Богородица Љевишка је православна црква у Призрену у Србији.

Обновио је и донео на поклон православним хришћанима краљ Милутин. Црква је обновљена 1307. године на рушевинама старије хришћанске цркве. 

Ова светиња је посвећена је Успењу Богородице.

Најстарије сачуване фреске у цркви датирају из треће деценије XIII века.

Све остале фреске дела су групе сликара вођене мајстором Астрапом и настале су између 1307. и 1313. године.

Ове фреске изубљене су чекићем,покривене новим слојем малтера и прекречене у XVIII веку, када је црква претворена у џамију.

Поново су откривене тек педесетих година XX бека. Радови на њиховој рестаурацији трајали су до 1976. године.

После доласка КФОР-а црква је закључана и опасана бодљикавом жицом.

Марта 2004. године, црква Богородица Љевишка је запаљена изнутра.

Олтарски простор је оскрнављен а часна трпеза је разбијена.

Фреске су такође претпеле велика оштећења.

Од 2016.године,црква је под заштитом UNESKO као непроцењиво културно и историјско благо.

Црква Богородице Љевишке је споменик Српске државе, православља, културе ,традиције српског народа и никакво непријатељско дело, не може умањити њену лепоту ,ни сјај који допире до српског рода.

Грачаница – краљица међу манастирима

Манастир Грачаница, на Косову – Србија, је задужбина краља Милутина, подигнут је између 1315. и 1321. године. По народном предању, краљ Милутин је заспао пред битку на реци Грачанки, у сну му се јавио анђео Господњи рекавши му да ће победити и да из захвалности Господу Богу, за помоћ која му је пружена, треба да сагради цркву чији ће му се облик приказати. Пробудивши се, краљ је на небу угледао бели облак који је имао облик цркве. Пошто је заиста победио у том боју, позвао је најбоље мајсторе – градитеље и наредио им да започну градњу небесне цркве.

Манастир Грачаница је један од најзначајнијих споменика старе спрске културе.

У цркви се налазе фреске које приказују родослов династије Немањића, копија из манастира Дечана, затим лик краљице Симониде,жене краља Милутина и кћери византијског цара Андроника другог.

Краљ Милутин и његова супруга краљица Симонида, византијска принцеза, приказани су у централном луку као владари којима сам Господ даје власт преко анђела који на њихове главе спуштају круне. 

Манастир припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Након рата на Косову и Метохији 1999. године у манастир Грачаницу је пренето седиште епископа рашко-призренског који је морао да напусти Призрен.

Манастир је постао не само духовно већ и национално и политичко средиште српског народа на Косову и Метохији.

У њему се свакодневно организују бројни скупови и састанци са међународним представницима са циљем да се обезбеди опстанак и живот српског народа на Косову и Метохији.