Моја најновија репортажа у SAN Serbian Canadian Magazine

Стево Новаковић и РТВ Ниагара

Пише:Татјана Арсић

,,Ако постоји икаква предност у избеглиштву ,онда је то да постанеш грађанин света јер ти је свеједно где живиш када више ниси кући“.

Верујем да се већина нас може пронаћи у овој реченици као и господин Стево Новаковић.

Ко је заправо Стево Новаковић?

To је човек који је успео остварити свој сан да ради оно што воли и да од тога живи. Али идемо редом.

Стево Новаковић је родом из Кордуна. По професији је дипломирани економиста али новинар у души. У каријери писао је за десетак медија, а највише у карловачком “АИК”-у, Радио Петровој гори и РТВ Републике Српске. После несрећног рата, са породицом је провео седам месеци у Аранђеловцу код пријатеља, након чега одлази у Бања Луку, где након ратног дописничког посла, наставља новинарско-уреднички посао на Радио РС.

Идеја о пресељењу у Канаду се јавила спонтано али је постала његова реалносту у јулу 1999. Године .

Настанак РТВ-а Ниагара-

Најлепше ствари настају случајно што потврђује случај Стеве Новаковића. По доласку у Канаду, као и код већине емиграната пробудила се носталгија за отаџбином.

Стево je на сугестију свог пријатеља Јована Момића, решио да ради нешто што би га увесељавало и бар донекле умањило носталгију. Тако су 15. октобра 2006.године, у етар кренули први звуци Радио Ниагаре.

У првој емисији коју је емитовао на својој радио станици, Стево Новаковић је имао два еминентна  госта. Били су то фудбалски великани  Драгослав Шекуларац и Горан Буњевчевић. Након те емисије  добио је преко хиљаду коментара из целог света.  На почетку мала Стевина амбиција, проналазила је пут до све већег броја слушалаца. Већ након треће емисије, Радио Ниагара је била слушана у 34 земље света.

Од скромних циљева до неслућених висина-

    Почетни циљ власника Радио Ниагаре био  је  – направити сто једночасовних емисија. Успео је ! У тих сто емисија разговарао је са више од четиристотине гостију, почев од председника држава,премијера, амбасадора, конзула, министара, академика, црквених великодостојника,  до глумаца,певача, спортиста али и “обичних” људи вредних пажње.

 Убрзо затим, радио је кренуо са програмом од 24 часa, а пет година касније  ” светлост дана  ” угледала је ТВ Ниагара и то  на чак четири YouTube канала. Телевизијски програм обухвата области – Информативног програма, народне,  забавне, крајишке музике и област  Спорта и рекреације.

Свако трајање има потпору у квалитету-

Стево Новаковић је пуних 40 година је у свету новинарства и до сада је разговарао са преко 2000 људи.

Тајна његовог успеха је у марљивом и преданом раду али и у великој љубави према послу којим се бави. РТВ Ниагара својим садржајем, даје несебичан допринос очувању српске културе и зато је од великог значаја за српску заједницу у Канади.

Радио Ниагара Канада,такође омогућује и бесплатно слушање балканских радио станица из Србије, Босне и Херцеговине ,Хрватске, Црне Горе, Словеније и дијаспоре, које свој програм емитују уживо преко интернета.

Такође се на програму РТВ Ниагара, могу видети прилози са простора бивше Југославије. Због толико свеобухватног садржаја,РТВ Ниагара окупља људе који у души носе Балкан и љубав према правим вредностима.

Више о РТВ Ниагара и њеном власнику Стеви Новаковић, можете сазнати на линку  www.rtvniagara.com  али их ,такође можете и контактирати на е маил адреси : radioniagara@gmail.com

Теодора Арсић – Тело као платно

У најновијем издању SAN Serbian Canadian Magazine, објављена ја репортажа о таленту и радовима моје ћерке Теодоре Арсић.

Теодора је 2018. године била проглашена за најталентованију младу особу у Србији.

Више о њеном раду можете видети на њеном инстаграм профилу @beautea20

Тело као платно

Пише:Андреа Стевић

,,У сликарству је битно да се слика али је највећа уметност у нама“

Теодора Арсић је 2018. године била проглашена за најталетованију младу особу у Србији.

У такмичењу које је организовала компанија Nescafe на нивоу целе државе Србије, изабрано је десет најталентованијих младих особа из различитих сфера а Теодора је одабрана као најталентованија у области сликања.

Теа се из хобија бави осликавањем тела или боди артом. Све своје радове она слика сама на себи огледајући се у огледалу.Све своје реквизите,попут раскошних рајфова и маски,Теа прави сама.

 Њени радови изазивају велико интересовање,те је зато пропраћена у Српским штампаним,електронским и телевизијским медијима. Поред гостовања у домаћим медијским кућама,она је била директни учесник путем скајпа на највећем боди арт фестивалу у Детроиту као једини представник Европе на том такмичењу.

Она је девојка са југа Србије и изузетно је поносна што промовише своју земљу у лепом светлу. Сајт Космополитена је такође објавио њен рад, чиме је Теодора доказала да може доскочити новим,савременим трендовима уметности 21 века.

О Теодори-

Теодора(24) данас живи у Оквилу. Рођена је у Гњилану,на Косову, одакле је након бомбардовања са породицом избегла у Врању где је и завршила средњу школу за Графички дизајн. Након тога наставила је своје школовање на студијама Психологије у Косовској Митровици.Љубав према уметности се родила спонтано јер је одрастала уз мајку која се из хобија бавила сликарством.

Почетни радови су кренули са цртањем разних ликова на капку ока али је касније схватила да јој је капак мали простор да изрази своју креативност и одједном се створила потреба да прошири простор за рад. Тако јој је сопствено тело послужило као платно.

Посматрајући њене радове може се видети да су њени радови тематски. Инспирацију проналази у трајним вредностима и у свету око себе.

,,- Не цртам ствари које не пријају мом оку.То што цртам мора да долази из благонаклоних осећања према некој личности или појави. На пример лик Николе Тесле је одраз мог великог поштовања према његовом лику и делу. Мислим да треба што више причати о таквим људима са трајним и непролазним вредностима јер смо дужни да преносимо и истичемо њихову славу“- каже Теодора.

Поносна на своје порекло из свете земље Лазареве, лик Косовке девојке на дан прославе Видовдана, се такође нашао на телу младе уметнице јер је велики поштовалац Српске историје и традиције.

 Оквил –

Теодора се 2019.године из Србије доселила са породицом у Оквилу. Планова за будућност је много али су сви планови заустављени због пандемије. Теодора планира да настави даље школовање у Канади али ће се из хобија и даље бавити боди артом. Тренутно се бави шминкањем у локалном салону лепоте у Оквилу, али би врло радо учествовала на светским такмичењима боди арта јер каже да још увек није све показала што уме.

Њеној машти је само небо граница и зато има жељу да учествује на овдашњим ревијама али и тематским и културним догађајима јер жели да изрази своју креативност.Као млади Српски уметник, радо би се одазвала позиву за учествовањем на културним манифестацијама.

,,Ја ћу наставити и даље да промовишем нашу Српску заједницу у најлепшем могућем светлу“-истиче Теа.

Више о раду Теодоре Арсић можете сазнати на инстаграм профилу @beautea20 или facebook профилу beautea20.

Српска Православна Црква Светих Апостола Петра и Павла у Оквилу.

Пише: Татјана Арсић

На аутопуту бр. 5 у Оквилу  налази се црква која је прави бисер Православља. Иако мала, она светли својом племенитом мисијом да очува Православље и окупља српски род.

Настанак цркве

Због повећаног броја Срба  и  немогућности да Црква у Хамилтону стигне да посвети пажње свим верницима у Оквилу, сасвим спонтано у разговору са оцем Стевом Стојисављевићем, Парохом из Хамилтона ,родила се идеја да Оквил добије своју засебну цркву.

Схвативши значај благослова да у свом граду имају сопствену цркву, Срби из Оквила су се самоиницијативно организовали и 1983. године купили земљиште површине 10 екера на којем је изграђена Црква Светих Апостола Петра и Павла. Људи су се организовали у једно тешко време са племенитим циљем а то је да се могу окупљати, Богу се молити, да могу саборовати, дружити се и чувати традицију.

Од тог времена па до данас, српска црква у Оквилу је сачувала своју мисију, тако да она има изузетно велики значај за локалне Србе јер је то и сада место окупљања Срба за време литургије и дружења за време свих празника.

Примарни циљ цркве

Приоритети цркве у Оквилу су пре свега, духовни и културни развој односно очување традиције Српског народа са циљем да људи не забораве свој језик и обичаје.

Црквена Управа на челу са Драганом Пространом и Протом Драгомиром, дају своје доприносе да црква у Оквилу живи.

Протајереј-ставрофор Драгомир Нинковић је 1. октобра 2019.године одлуком надлежног Епископа канадског Др.Митрофана, постављен за Пароха парохије оквилске при храму Светих Апостола Петра и Павла.

У цркви се сваке недеље и празницима одржавају литургије на којима се верници осете поносним што су припадници Српског народа.

Међутим, осталим данима црква је затворена јер  свештеник живи 70 километара далеко од цркве у Оквилу. То оставља простора за размишљање о постојању парохијског дома у будућности  или било ког другог решења везаног за становање свештеника у близини цркве. Јер када свештеник живи при цркви, онда и црква живи за своје вернике сваког дана. Људи би били слободни да дођу у храм када год пожеле јер би знали да је црква увек отворена.

Међутим, више од десет година црквено имање је под знаком питања јер држава има неке друге планове.

Епархија канадска, Црквена управа, председник Драган Простран и Прота Драгомир су се грчевито борили за очување цркве у Оквилу. Решење дугогодишњег проблема је на видику, те се сви надају да ће уз Божију помоћ све протећи онако како је планирано.

У оквиру цркве функционише и Коло Српских сестара са председницом Мирјаном Јанковић на челу.

Марљиве руке вредних жена су увек ту за припреме разних прослава, слава, Божића, Бадњег дана, Ускрса али и парастоса.

Фолклорни Ансамбл ,,Косовски Божури,, при цркви у Оквилу, основан је 1984. године и састоји се од близу осамдесет чланова, узраста од 4 до 20 година. Њихови чланови, сву радост игре и песме, деле са мисијом очувања српске фолклорне традиције у Северној Америци. Иницијатива је створити разноврсне културно-образовне програме који ће духовно обогатити младе људе и помоћи им да боље разумеју своју веру,исторују, културу и традицију. Тиме млади људи постају добри чланови друштва и шире позитивну слику наше заједнице,вере и нације у свету око нас. Упркос тренутној пандемији, волонтери и деца су уз сјајну организацију ипак успели да почну са радом у сезони 2020/21 године.

Уз поштовање свих прописаних мера, јер безбедност деце је најбитнија, Божури настављају са радом са стручним педагошким тимом у саставу Теодоре Простран и Љубомира Луке Поповића.

С обзиром на то да смо далеко од матице, сви наведи људи се удруженим снагама труде да сачувају дух огњишта у туђини што је чин вредан поштовања.

Више о Православној цркви у Оквилу можете видети на сајту: www.serbianchurchoakville.ca

Reportaža – Na talasima sreće

Piše : Tatjana Arsić

“Obuj cipele za uživanje I kreni! Priroda je tako raskošna da je šteta propustiti njene čari.” Ovako bi ukratko mogao glasiti moto Aleksandra Guseva, čoveka koji svojom pozitivnom energijom spontano povezuje ljude.

Medjutim, na splavarenje I skijanje se ne dolazi slučajno. Mozete doći iz znatiželje ali adrenalin koji ćete doživeli zbog avantura I dobre atmosfere u  organizaciji Aleksandra Guseva, sigurno će vas motivisati da nastavite druženje u timu koji razgaljuje dušu.

Tradicija splavarenja I skijanja pod organizacijom Aleksandra Guseva.

Najlepše stvari u životu nastaju slućajno I neplanirano. Poput priča koje samo život može urediti, ne sluteći razvoj dogadjaja ,pre dvadesetak  godina  Aleksandar je krenuo sa porodicom na skijanje. Sledeće godine, pridružilo im se par prijatelja, svake sledeće pratilo ih je sve više prijatelja ,da bi se 2014. godine čarolija proširila I spontano okupila oko hiljadu skijaša na Gore planini . Iskrena ljubav prema prirodi I ljudima, našla je neprimetno svoj put do srca ljudi, tako da danas na hiljade ljudi sa ushićenjem govori o njemu I njegovim putovanjima. Skijanje za sve njih više nije samo uživanje već je postao način života.

Splavarenje je takodje spontano doplivalo do svojih ljubitelja 2012. godine organizovanjem raftinga na Otavi, što se pretvorilo u tradiciju do dana današnjeg. Poput svetionika Gusev sopstvenom harizmom usmerava svoju regatu. Medjutim, rafting je samo deo avantura jer celinu čine kampovanja,druženja I osećaji bliskosti iz kojih se radjaju trajna prijateljstva. To je mentalni talog od koga se živi narednih meseci. Ekspedicije na rekama Hood, Nahanni, George i Mountain su samo neke u nizu sećanja. Od Nepala do Sibira, pregršt je putovanja I avantura u organizaciji ovog zanimljivog čoveka.

Druženja ovog leta –

 U toku leta se realizuju tri do četiri splavarenja, uglavnom za vreme produženog vikenda. Tako je I ovog leta održan rafting od 24. do 26. jula na Otavi. Naravno, tu se odvijalo I muzičko veče na livadi pod punim sjajem meseca. Splavarenje u Kvebeku na Gatino reci u periodu od 31. Jula do 2. avgusta bio je nezaboravan doživljaj za prisutne a naredno druženje predstoji 19. septembra kada možete posetiti  jubilarnu regatu pod nazivom ,, Čamac plovi bela Rado” na Grand river reci u Parizu sa 50 kanua.Starosne grupe koje posećuju ova druženja su šarenolike tj.svih uzrasta.Ali uvek postoji isto jezgro ljudi koji stalno idu na sva putovanja dok se ostali ljubitelji avantura pridružuju povremeno.

Ono što je karakteristično za Saletovu organizaciju putovanja u odnosu na ljude koji idu u sopstvenoj organizaciji jeste to što su izdavaoci smeštaja u medjuvremenu postali njegovi prijatelji, te shodno tome popusta za smeštaje uvek ima. Sadrzaj I kvalitet putovanja su poseban segment. Raznoliki dogadjaji ,trke I igre do kojih se dolazi spontanim idejama prisutnih, jedne su od glavnih čari ovih putovanja. Što se COVID-a19 tiče, sve mere su ispoštovane u smislu nošenja maski, rastojanja na raftingu, restoranu, manjeg broja osoba na spavanju u kućama I šatorima.

Sve tri večeri uz pesmu, šalu I smeh, organizovala se logorska vatra na kojoj su deca pekla kobasice na štapićima. Poslednjeg dana usledilo je sušenje šatora od kiše I povratak kućama.Netaknuta priroda, kristalno čista voda I njeni penušavi brzaci su idealan spoj za sve ljude željne novih izazova. I zato ako ste avanturističkog duha pridružite se putovanjima u Saletovoj organizaciji. Ne zaboravite da posetite 19. septembra jubilarnu regatu jer samo Gusevu može poći za rukom da čamac u kome plovi bela Rada preseli sa Morave na Grand reku I da se u tom čamcu podjednako uživa.

Više o Gusevu, njegovim prethodnim I budućim putovanjima možete videti na sajtovima: www.veslanje.ca I www.skijanje.ca ili na Youtube kanalu Alex Gusev.