Category: Репортаже- ,,SAN Serbian Canadian Magazine”

Рубрика- Завичај

Пише: Татјана Арсић

Најновија репортажа у SAN Serbian Canadian Magazine Torontо

Цар Лазар Хребељановић рођен је 1329. године у селу Прилепац, општина Гњилане.

Доследни вођа у борби за слободу српског народа положио је свој живот у Косовском боју 28. јуна 1389. године на Газиместану. Дан када је погинуо симболично је назван Видовдан.

Према веровању име Видовдан потиче од словенског врхунског божанства Вида, који је сматран ,,Богом над Боговима”.

У том смислу и у знак захвалности цару Лазару као српском Богу који је живео на земљи, посвећен му је Видовдан.

Отуда и дан-данас постоји та исконски чиста љубав народа са тих простора према цару Лазару који је био и остао симбол божанства за српски народ.

Општина Гњилане налази се на југоистоку Косова и представља центар Косовског Поморавља. Гњилане је добило име по гњилости, мочварности земљишта и обухвата област горње Мораве, Изморника и Новог Брда. Први писани траг о Гњилану је из 14. века када се у средњовековној Србији помиње у повељи кнегиње Милице и њених синова Стевана и Вука.

Општини Гњилане припадa село  Ново Брдо , које је познато по тврђави коју је крајем 13. века подигао краљ Милутин, један од највећих владара Србије у средњем веку.

• 

Ново Брдо је било познато по богатим рудницима злата, сребра, гвожђа и олова. Захваљујући мудрој владавини краља Милутина и богатству рудника, српска економија је изузетно брзо расла, па је Ново Брдо у то време било велики економски центар. То је био златни период развоја Србије, те из тог периода датира легенда да се на двору Ново Брдо јело златним виљушкама док су Енглези јели рукама.

 У општини Гњилане такође се налази манастир  Драганац,  који је цар Лазар подигао у знак сећања на своју прерану преминулу ћерку Драгану.

• 

ГЊИЛАНЕ-

 Косовско-поморавски округ обухвата град Гњилане и петнаест околних села.

У Гњилану је живело око 60.000 људи док је цео округ бројио око 200.000 становника. Пре бомбардовања 1999. године, Косовско-поморавски округ је био округ са највећим процентом српског становништва на Косову.

Данас у Гњилану живи свега педесетак Срба, а од петнаест околних села, само су три етнички чисто српска села. У центру Гњилана налази се црква Светог Николе која је и данас место окупљања Срба.

У околним селима основани су многобројни фолклорни ансамбли, који чувају традицију. Гњиланско фолклорно друштво „Ђурђевданско коло“ је и данас активно.

Женска гњиланска народна ношња је специфична по богатству ручно вежених мотива у белој и плавој боји .

• 

Мушка народна ношња је идентична ношњи из централне Србије, а посебно место се даје шајкачи као симболу српства.

 Гњиланско позориште почело је са радом давне 1937. године, а име је добило по чувеном Гњиланцу Стојадину Трајићу, који је написао драму „Панетова љубав“ по истинитом догађају.

• 

Поменута драма је играна на позоришним даскама гњиланског позоришта небројано пута и тако постала заштитни знак овог позоришта.

• 

Гњилане је својим сликама најлепше приказао сликар Гвозден Антић, који је својим радом овековечио старо Гњилане, а касније и Гњилане одевено у новом руху.

Мештани Гњилана и околине су познати по својој гостопримљивости и гастрономији. Ово подручје обилује традиционалним специјалитетима уз незаобилазну српску ракију од шљиве.

Гњилане је био модеран, велики град са развијеном текстилном индустријом, фабриком радијатора, фабриком батерија, дуванском индустријом и бројним предузећима из других области.

Сви људи су се међусобно познавали и неговали пријатељске односе како у оквиру српске заједнице, тако и са албанском заједницом.

Гњилане је био град који је имао душу и неку магичну моћ која је невидљивим нитима повезивала људе. Прослава Божића и Ускрса представљала је право народно весеље на улицама града у чијем се центру служила кувана ракија и веселило уз трубаче. Врло често се и заиграло коло око споменика цару Лазару који се налазио у центру града. Данас је, на нашу срећу, споменик спашен и у целости премештен у оближње српско село Шилово.

Одувек се српски народ у Косовском Поморављу грчевито борио да остане на свом огњишту упркос непрекидним нападима Албанаца.

Након бомбардовања 1999. године и повлачења српске војске са Косова, народ је остао потпуно незаштићен и препуштен немилости Албанаца.

По доласку снаге Кфора, народ је, спасавајући живу главу на раменима, напуштао своја вековна огњишта, остављајући за собом све што је имао. Након бомбардовања, Гњилане је готово у потпуности променило лични опис али му је душа остала иста.

КОСОВСКИ БОЖУР–

 Живот у Гњилану никада није био лак због жеље да се сачува оно што су нам преци и цар Лазар оставили у наслеђе. Али без обзира на то, за мене је Гњилане најлепше место на свету јер моја душа и даље гравитира као том подручју.

Скоро свака Српска кућа на Косову у свом дворишту имала је засађени цвет божура, као симбола идентитета и Косовског Боја.

Корен божура из моје баште у Гњилану стигао је са мном у Канаду.

Гледајући га овде како расте, подсећа ме на моје огњиште.

Ово лепо сећање на мој завичај, желим завршити прелепом песмом са Косова:

,,Уснила је дубок санак,

са Косова Рада,

па се своме милом драгом

у наручју јада:

Eј драги, драги

Божурове сади,

 ја ћу воду а ти корен

нек изникну млади”.

Razgovor vodila: Tatjana Stanić

Reportaža za: SAN Serbian Canadian Magazine Toronto

• 

Zorana je osoba koja ne može ostati neprimećena gde god da se nalazi.

Pleni svojom pojavom, osmehom i harizmom. 

Nakon prvih utisaka, obavezno slede divljenja njenoj karijeri i postignućima o kojima svedoče i brojna priznanja iz sveta pozorišta.

Zorana itekako ima šta da kaže i čime da se pohvali. 

Zorana, školovali ste se i odrasli u Srbiji, ali pozorišnu karijeru ste započeli u Kanadi?

,,Rodjena sam u Beogradu. Osnovne i magistarske studije sam završila na Fakultetu Dramskih Umetnosti u Beogradu, a doktorirala na University of Toronto na katedri za Dramu, sa temom o Brodveju i Američkom pozorištu ranih dvadesetih XX veka. U Kanadu sam došla početkom devedestih i od tada je Toronto moj grad. Po završetku doktorata provela sam neko vreme u Londonu u Engleskoj na specijalizaciji pri Royal Academy of Dramatic Arts (RADA)“. 

• 

Recite nam nešto više o BirdLand teatru. 

BirdLand Teatar je osnovano 2003.godine, kao neprofitna kompanija za izvodjačke umetnosti sa sedištem u Torontu. Pozorište se koncentriše na savremene predstave i razvoj novih dela sa fokusom na humanost i život u urbanom okruženju.

,,BirdLand ove 2021 proslavlja osamnaest godina postojanja. Osvojili smo brojne nagrade,  bili nominovani i saradjivali sa izuzetnim umetnicima ne samo u Kanadi, već i Sjedinjenim Državama i  Evropi.Nakon uspeha sa predstavom The Last Days of Judas Iscariot i osvojenih šest Dora  nagrada, producirala sam mjuzikl čuvenog Stephen Sondheim Assassins koji je takodje osvojio  Dora nagradu. Assassins su proglašeni od strane Now Magazine jednom od 10 najboljih predstava u  protekloj deceniji. Pored Dore za Assassins te godine sam se venčala sa rediteljem Stefanom  Džeparoskim. To bila godina puna važnih i lepih dogadjaja u mom životu. Povezivanje umetnika  različitih generacija i stepena karijere je jako važno za mene. Ono što me posebno čini srećnom je da je  medju kolegama BirdLand Theatre vidjen kao kompanija sa kojom se umetnici osećaju sigurno dok rade.  Steći takvu reputaciju nije lako. Jer nije svrha samo imati rasprodatu pozorišnu salu. BirdLand Theatre je  kompanija kojoj umetnici vole da se vraćaju. BirdLand se razvija i raste zajedno sa generacijama  umetnika i novim umetničkim tendencijama. Mi smo jedna od retkih pozorišnih kompanija u Torontu  koje su rano usvojile video i projekcioni dizajn kao osnovu svog kreativnog procesa. Za predstavu  Gruesome Plaground Injuries po tekstu Rajiv Joseph, video dizajn je radio medjunarodno priznati mladi kanadski pisac i multimedijalni stvaralac dobitnik Governor General nagrade Jordan Tannahill. Ta  produkcija je bila proglašena za predstavu godine u National Post“.

• 

Zanimljiv i bogat deo svoje karijere ostvarili ste u Njujorku 

U Njujorku smo naša ćerka Zoe,moj suprug i ja, proveli nekoliko prelepih godina. Naša ćerka je od svoje druge godine rasla nadomak Central Parka. Moj suprug, reditelj Stefan Džeparoski i ja smo imali prilike da našoj ćerki Zoe još u ranom detinjstvu, približimo deo sveta MOMA, Metropolitan, Gugenheim muzeja i drugih kulturnih sadržaja, što je zaista neprocenjivo.Njujork pruža velike mogućnosti za usavršavanje i širenje poslovnih kontakata ,što je za mene kao producenta izuzetno važno. 

BirdLand je imao uspešne Off-Broadway produkcije, tako da smo Njujorškoj publici predstavili rad kanadskog pisca Brendan Gall, široj publici poznatiji kao pisac hit serije Blindspot. BirdLand je producirala njegov komad Wide Awake Hearts, u 59E59 Theatre na Manhattan. 

Produkcija je dobila izuzetno lepe kritike uključujući i uvek kritični New York Times. Ono što je još značajnije jeste to da je BirdLand Teatar, otkrila i njujorška publika, i zavolela rad našeg pozorišta.Takodje u istom pozorištu, naša produkcija je producirala i komad slavnog Irskog pisca Conor Macpherson, Birds. Komad je baziran na čuvenom filmu ,,Birds“ Alfreda Hičkoka. To je ujedno bila i njujorška premijera ovog komada. Ova produkcija inovativna u mnogo aspekata, od upotrebe video i projekcionog dizajna, do dizajna zvuka i scene je takodje privukla pažnju pozorišnih profesionalca. Uvršćena je u glavni program 1st Irish Festival u Njujorku. I Birds su na tom festivalu bile nominovane za najbolju produkciju, režiju i scenski dizajn“.

• 

Obzirom na iskustvo i rad u američkom, kanadskom i srpskom teatru, možete li uporediti način rada pozorišta u Beogradu, Londonu, Njujorku i Torontu?

,,Profesionalna pozorišta u Beogradu i u Srbiji rade po modelu repertoarskog pozorišta koje ima ansambl stalno zaposlenih glumaca, dramaturga, reditelj itd.U Njujorku, Torontu i Londonu produkcija zavisi od producenata koji okupljaju tim saradnika. Po tom principu rade i nezavisne pozorišne kompanije i velika komercijalna pozorišta. Oba modela imaju svojih prednosti i nedostataka. Model u Beogradu pruža više vremena za razvoj projekta. U Beogradu i dalje možete tri meseca raditi na jednoj produkciji. I naravno umetnici imaju jedan osećaj sigurnosti kada imaju zagarantovanu platu ukoliko su članovi ansambla. Sve ovo je nezamislivo za nezavisnu produkciju u Njujorku, Torontu, ili Londonu. Sredstva su ograničena, i to diktira tempo i način rada. Vek jedne nezavisne produkcije u Torontu je tri do četiri nedelje. Postoje pozorišta koja su uspela da spoje repertoarski model i komercijalni model. Dobar su primer Soulppeper u Torontu, i Signature Theatre u Njujorku. Teatar Birdland je uspeo da naše hit predstave Assassins i The Last Days of Judas Iscariot proba pet nedelja što je za nezavisnu pozorišnu scenu u Torontu vrlo neubičajeno“.

Kako je i koliko promenjen odnos prema pozorište u vreme pandemije, i šta je neophodno redefinisati u budućnosti?

„Savremenom pozorištu je bila neophodna ovakva kriza. Ovo je je početak preporoda pozorišta. Digitalni  pristup pozorištu će dovesti do njegove renesanse. Pozorište ima neverovatnu mogućnost adaptacije  govoreći aktivno iz iskustva trenutka u kome nastaje. Sada je jedan od nosilaca globalne tehnološke  tranformacije. Kao što je nekada predvodilo talas osvešćenog nacionalizma i kulturnog prosvetljenja.  Godinu dana pandemije koje se čine jako dugim su donele mnogo više umetničkih inovacija u pozorištu  nego proteklih desetak godina. To iskustvo i te inovacije će se preneti u rad pozorišta i nakon pandemije.  Ova kriza je donela pozorištu priliku da redefiniše svoje mesto i ulogu u kapitalističkom sistemu.  Pozorište je umetnost kolektiva. Taj kolektiv je zakoračio u virtuelni svet. Ima protivnika digitalnog  teatra. Internet i kreativne mogućnosti koje on pruža, su se pokazali neophodnim za kontinuitet  pozorišnog stvaranja. Forme koje će proizaći iz ovog perioda će u mnogome uticati, i redefinisati  pozorište u narednih dvadeset, trideset godina. Pozorište tokom pandemije prolazi kroz tihu revoluciju  koja će dovesti do njegove renesanse. Ovo vreme nam pokazuje da umetnici ne samo da vide put, nego  su u stanju da ukažu kako se njime ide. A BirdLand Theatre uvek teži novom umetničkom izrazu i  izazovnijim projektima. Pozivam vas da nas zapratite na Instagramu @birdlandproducer, i tamo otkrijete naš novi projekat @digitaldreamsociety“.

Hvala draga Zorana na saradnji. Mnogo uspeha na svakom planu ti želim.

• 

• 

Стево Новаковић и РТВ Ниагара

Пише:Татјана Станић

,,Ако постоји икаква предност у избеглиштву ,онда је то да постанеш грађанин света јер ти је свеједно где живиш када више ниси кући“.

Верујем да се већина нас може пронаћи у овој реченици као и господин Стево Новаковић.

Ко је заправо Стево Новаковић?

To је човек који је успео остварити свој сан да ради оно што воли и да од тога живи. Али идемо редом.

Стево Новаковић је родом из Кордуна. По професији је дипломирани економиста али новинар у души. У каријери писао је за десетак медија, а највише у карловачком “АИК”-у, Радио Петровој гори и РТВ Републике Српске. После несрећног рата, са породицом је провео седам месеци у Аранђеловцу код пријатеља, након чега одлази у Бања Луку, где након ратног дописничког посла, наставља новинарско-уреднички посао на Радио РС.

Идеја о пресељењу у Канаду се јавила спонтано али је постала његова реалносту у јулу 1999. Године .

Настанак РТВ-а Ниагара-

Најлепше ствари настају случајно што потврђује случај Стеве Новаковића. По доласку у Канаду, као и код већине емиграната пробудила се носталгија за отаџбином.

Стево je на сугестију свог пријатеља Јована Момића, решио да ради нешто што би га увесељавало и бар донекле умањило носталгију. Тако су 15. октобра 2006.године, у етар кренули први звуци Радио Ниагаре.

У првој емисији коју је емитовао на својој радио станици, Стево Новаковић је имао два еминентна  госта. Били су то фудбалски великани  Драгослав Шекуларац и Горан Буњевчевић. Након те емисије  добио је преко хиљаду коментара из целог света.  На почетку мала Стевина амбиција, проналазила је пут до све већег броја слушалаца. Већ након треће емисије, Радио Ниагара је била слушана у 34 земље света.

Од скромних циљева до неслућених висина-

    Почетни циљ власника Радио Ниагаре био  је  – направити сто једночасовних емисија. Успео је ! У тих сто емисија разговарао је са више од четиристотине гостију, почев од председника држава,премијера, амбасадора, конзула, министара, академика, црквених великодостојника,  до глумаца,певача, спортиста али и “обичних” људи вредних пажње.

 Убрзо затим, радио је кренуо са програмом од 24 часa, а пет година касније  ” светлост дана  ” угледала је ТВ Ниагара и то  на чак четири YouTube канала. Телевизијски програм обухвата области – Информативног програма, народне,  забавне, крајишке музике и област  Спорта и рекреације.

Свако трајање има потпору у квалитету-

Стево Новаковић је пуних 40 година је у свету новинарства и до сада је разговарао са преко 2000 људи.

Тајна његовог успеха је у марљивом и преданом раду али и у великој љубави према послу којим се бави. РТВ Ниагара својим садржајем, даје несебичан допринос очувању српске културе и зато је од великог значаја за српску заједницу у Канади.

Радио Ниагара Канада,такође омогућује и бесплатно слушање балканских радио станица из Србије, Босне и Херцеговине ,Хрватске, Црне Горе, Словеније и дијаспоре, које свој програм емитују уживо преко интернета.

Такође се на програму РТВ Ниагара, могу видети прилози са простора бивше Југославије. Због толико свеобухватног садржаја,РТВ Ниагара окупља људе који у души носе Балкан и љубав према правим вредностима.

Више о РТВ Ниагара и њеном власнику Стеви Новаковић, можете сазнати на линку  www.rtvniagara.com  али их ,такође можете и контактирати на е маил адреси : radioniagara@gmail.com