U supermarketu sam videla prelepu dvogodišnju devojčicu koja je uspravno sedela u kolicima dok je njena mama razgledala robu na rafovima.
Čim me je ugledala, nasmejala se tako jako,da je odmah počela ljubiti ručicu i mahati prema meni.
Odjednom me obuzela takva milina, da sam spotano i ja njoj počela slati poljupce.
Očarala me malena u tili čas.
Prišla sam obema i sa osmehom majci rekla:
-,,Divna beba.Kako joj je ime?”.
Mama se nasmejala i uzvratila:-,,Emilija”.
-,,Oh sjajno”-rekla sam.-,,Vi ste iz Evrope?”
-,,Da”-odgovorila je mama.
- ,,Ja sam takodje iz Evrope. I u mojoj zemlji postoji ime Emilija”.
Iskreno, čuvši njeno ime u prvi mah sam pomislila da potičemo sa istog dela starog kontinenta.
Pretpostavila sam da je možda iz Srbije ili eventualno sa Balkana.
-,,Ja sam Poljakinja,a moj suprug je Grk”-dodala je majka.
-,,Divno”-rekla sam.-,,Želim vam lep dan”.
-,,Takodje”-uzvratila je majka sa osmehom na licu.
Iskreno, nisam ni znala da još neko osim nas, u našoj zemlji, ima ime Emilija medju pripadnicama nežnijeg pola ali eto, čovek svašta nauči u svetu.
Dok sam odlazila Emilija je nastavila sa slanjem poljubaca u mom pravcu a ja sam naravno, uzvraćala iste.
Po obavljenoj kupovini dok sam prilazila kasi, videla sam Emiliju u istom redu, kako deli poljupce i starijem kineskom paru, i arapkinji umotanoj u marami oko glave, i modernoj crnkinji i oronuloj kanadjanki i kome sve još.
Svi su joj oduševljeno uzvraćali poljupce, mahali i svi su nekako izgledali srećno. Svima su lica bila ozarena i videlo se da to rade iskreno.
Dakle, jedna mala Emilija je za kratko vreme uspela da ujedini toliko različitih nacija, što verovatno nikada neće poći od ruke ni jednom političaru.
Bez obzira na podele koje medjusobno imamo, svima je u srži isto a to je ljubav.
