Reportaža – Na talasima sreće

Piše : Tatjana Arsić

“Obuj cipele za uživanje I kreni! Priroda je tako raskošna da je šteta propustiti njene čari.” Ovako bi ukratko mogao glasiti moto Aleksandra Guseva, čoveka koji svojom pozitivnom energijom spontano povezuje ljude.

Medjutim, na splavarenje I skijanje se ne dolazi slučajno. Mozete doći iz znatiželje ali adrenalin koji ćete doživeli zbog avantura I dobre atmosfere u  organizaciji Aleksandra Guseva, sigurno će vas motivisati da nastavite druženje u timu koji razgaljuje dušu.

Tradicija splavarenja I skijanja pod organizacijom Aleksandra Guseva.

Najlepše stvari u životu nastaju slućajno I neplanirano. Poput priča koje samo život može urediti, ne sluteći razvoj dogadjaja ,pre dvadesetak  godina  Aleksandar je krenuo sa porodicom na skijanje. Sledeće godine, pridružilo im se par prijatelja, svake sledeće pratilo ih je sve više prijatelja ,da bi se 2014. godine čarolija proširila I spontano okupila oko hiljadu skijaša na Gore planini . Iskrena ljubav prema prirodi I ljudima, našla je neprimetno svoj put do srca ljudi, tako da danas na hiljade ljudi sa ushićenjem govori o njemu I njegovim putovanjima. Skijanje za sve njih više nije samo uživanje već je postao način života.

Splavarenje je takodje spontano doplivalo do svojih ljubitelja 2012. godine organizovanjem raftinga na Otavi, što se pretvorilo u tradiciju do dana današnjeg. Poput svetionika Gusev sopstvenom harizmom usmerava svoju regatu. Medjutim, rafting je samo deo avantura jer celinu čine kampovanja,druženja I osećaji bliskosti iz kojih se radjaju trajna prijateljstva. To je mentalni talog od koga se živi narednih meseci. Ekspedicije na rekama Hood, Nahanni, George i Mountain su samo neke u nizu sećanja. Od Nepala do Sibira, pregršt je putovanja I avantura u organizaciji ovog zanimljivog čoveka.

Druženja ovog leta –

 U toku leta se realizuju tri do četiri splavarenja, uglavnom za vreme produženog vikenda. Tako je I ovog leta održan rafting od 24. do 26. jula na Otavi. Naravno, tu se odvijalo I muzičko veče na livadi pod punim sjajem meseca. Splavarenje u Kvebeku na Gatino reci u periodu od 31. Jula do 2. avgusta bio je nezaboravan doživljaj za prisutne a naredno druženje predstoji 19. septembra kada možete posetiti  jubilarnu regatu pod nazivom ,, Čamac plovi bela Rado” na Grand river reci u Parizu sa 50 kanua.Starosne grupe koje posećuju ova druženja su šarenolike tj.svih uzrasta.Ali uvek postoji isto jezgro ljudi koji stalno idu na sva putovanja dok se ostali ljubitelji avantura pridružuju povremeno.

Ono što je karakteristično za Saletovu organizaciju putovanja u odnosu na ljude koji idu u sopstvenoj organizaciji jeste to što su izdavaoci smeštaja u medjuvremenu postali njegovi prijatelji, te shodno tome popusta za smeštaje uvek ima. Sadrzaj I kvalitet putovanja su poseban segment. Raznoliki dogadjaji ,trke I igre do kojih se dolazi spontanim idejama prisutnih, jedne su od glavnih čari ovih putovanja. Što se COVID-a19 tiče, sve mere su ispoštovane u smislu nošenja maski, rastojanja na raftingu, restoranu, manjeg broja osoba na spavanju u kućama I šatorima.

Sve tri večeri uz pesmu, šalu I smeh, organizovala se logorska vatra na kojoj su deca pekla kobasice na štapićima. Poslednjeg dana usledilo je sušenje šatora od kiše I povratak kućama.Netaknuta priroda, kristalno čista voda I njeni penušavi brzaci su idealan spoj za sve ljude željne novih izazova. I zato ako ste avanturističkog duha pridružite se putovanjima u Saletovoj organizaciji. Ne zaboravite da posetite 19. septembra jubilarnu regatu jer samo Gusevu može poći za rukom da čamac u kome plovi bela Rada preseli sa Morave na Grand reku I da se u tom čamcu podjednako uživa.

Više o Gusevu, njegovim prethodnim I budućim putovanjima možete videti na sajtovima: www.veslanje.ca I www.skijanje.ca ili na Youtube kanalu Alex Gusev.

Naše predivne bake.

To su bile žene na kojima je počivala cela kuća, koje su radjale veći broj dece, živele u vreme kada nije bilo mašina koje bi im olakšale rad već su svi poslovi morali da prodju kroz njihove vredne ruke.Žene koje su zbog obaveza ustajale pre svitanja a odlazile na počinak kasno u noć.
Moja baka Leposava je bila  veoma pismena žena za svoje vreme , oštroumna i vedrog duha. Insistirala je na obrazovanju, išla malo ispred svog vremena a opet prolagodjena vremenu u kome je živela.

Ne znam da li je njen osmeh zaslužan za njenu dugovečnost jer je zivela 95  godina. Mnogo toga sam naučila od nje…mnogo jednostavnih životnih stvari, korisnih saveta kojih se setim i dan danas kada mi se neka situacija ponovi i potvrdi ispravnost njenog saveta. Pamtim je po osmehu koji je uvek imala, po neverovatnoj snazi duha i po bajkama kojima je sama dodavala zaplete i rasplete i maštom ih činila jako zanimljivijim od klasičnih bajki.

Sećam se njenog slatka od tikvica sa najlepšom aromom na svetu, hleba ispod saća za specijalne prilike i večite brige da li smo slučajno gladni.
Divim se ženama iz tog doba.

To su bile jake žene koje su mnogo tereta na sebi nosile u često neuslovnim uslovima nego danas a koje su opet nesebično davale sebe u toj borbi da njihova deca krenu i nadju svoj bolji put u životu. 

Divim se njihovoj fizičkoj snazi jer su njihove hrapave ruke morale same da umese hleb, sašiju odeću nejakoj dečici, bile veoma pobožne, hrabre i odvažne da preuzmu bez pogovora veći teret nego što su mogle da ponesu. 

Sećam se rečenice moje bake koja govori o snazi žene : ,, To što žena može da izdrži ni lokomotiva ne može da povuče”Hvala vam što ste bile tako jake i brižne, što je na vama počivala ova zemlja, što ste naše roditelje naučile pravim vrednostima a oni su iste preneli nama.Volim što ste bile baš naše bake a ne nekome drugome i što ste mi tako nesebične, nasmejane  vredne, jake i pune ljubavi ostale u divnom sećanju.

Ponosna sam što je jedna tako divna žena bila baš moja baka – moja Leposava ❤ ….