Како сам се од ,,професорке у кући” претворила ,,само у маму у кући”

Вероватно да већина нас,нисмо ни свесни како нас сопствена деца доживљавају све док нам случајне ствари не скрену пажњу на то.

Ја сам као и већина брижних родитеља,поред све бриге коју сам показивала за децу, сасвим несвесно из најбољих намера,стављала акценат на значај њиховог образовања..

Али,деца то очигледно сасвим другачије доживљавају.

Тако сам ја једног дана,сасвим случајно чула телефонски разговор моје старије ћерке са њеном другарицом када јој је рекла: –,,Ти не знаш, како је тешко живети са професорком у кући. Ви имате професоре само у школи а ја и после школе имам професора у кући. Страшно”!

Тада сам схватила да је природа мог посла била врло доминантна и у мојој кући.

То је била реченица која је мене моментално преобратила из професорке у ,,само маму” у кући.

Схватила сам да наша деца нису наше власништво,да не можемо управљати њима и да је на нама да уживамо у најлепшој улози на свету коју смо добили а то је бити родитељ.

Тако је мене моје дете научило најлепшој лекцији живота у само три реченице 🙂

Odlomak iz knjige: ,,U dogovoru sa srećom”

Znam jednu ženu odavno i uvek mi je odavala utisak hladne i nepristupačne osobe. Tog prepodneva imala sam poslovni sastanak sa njom.Bio je to sastanak koji se održavao uvek u isto vreme jednom godišnje. Marko je parkirao automobil i ostao u njemu da me sačeka do okončanja sastanka a ja sam se po izlasku iz auta uputila ka njenoj kancelariji.

Bez obzira na distancu medju nama, na neki svoj način uvek je bila korektna prema meni ali i ja prema njoj.

A onda je taj jedan sastanak promenio sve.

Odmah sam primetila da je došla na sastanak sva raznežena. Bila je to ona a kao da nije bila ona. Nekako otečena i sva crvena u licu.

Sve vreme u krajičku oka stajala joj je jedna suza.

Ne znam kako ju je kontrolisala da ne sklizne iz oka iako je bila na samoj ivici sve vreme.

Mučila se ona da je sakrije a mučila se i suza da ne kane.

Ono što je mene ganulo jeste to što ni jedna jedina tema našeg poslovnog razgovora nije bila osetljiva ,nije davala povoda za plakanjem a suza nije nestajala iz njenog oka već je samo s vremena na vreme bivala veća ili manja.

Shvatila sam da je došla povredjena iz nekih privatnih razloga ali je ipak došla na sastanak da me ispoštuje.Mogla je otkazati sastanak ali ona to nije učinila.Tada sam shvatila njenu veličinu. Tu me je pridobila za sva vremena.

Žena je bila utučena, mogla je da zaplače istog trenutka ali se suzdržavala svesna toga da se njene emocije jasno vide na njenom licu i da joj nikako ne uspeva da ih sakrije u potpunosti. Ali se borila sve vreme kao lav da bude na visini zadatka.

Ta jedna suza koja je konstantno stajala u njenom oku, promenila je u potpunosti moje mišljenje o njoj.

Shvatila sam koliko je ne poznajem i da je njen raniji gordi stav, ustvari bio samo fasada iza koje se krila jedna emotivna žena.

Ta jedna suza je rekla sve što svi prethodni susreti godinama pre toga nisu rekli.

Ali,takodje sam shvatila još jednu stvar.

A to je da ne možemo suditi nikome po spoljašnjosti i da površni utisci mogu prevariti. Ne treba suditi ljudima jer nikada ne znamo kakve bitke u sebi i svom žvotu biju.

Njena oštra fasada je ustvari bila njena samoodbrana.

Sve je proteklo korektno i dosta brzo. Obe smo ustale u istom trenutku a ja sam u njenim očima videla neku vrstu izvinjenja što je sastanak bio ometen ličnim osećanjima i rastrojenošću.

Pozdravile smo se nakon završenog sastanka i osetila sam jak stisak njene ruke kao da je želela da mi zahvali za prećutno razumevanje. Ljudska osećanja su preskočila profesionalnu barijeru i obe smo shvatile da smo ipak samo obična ljudska bića sa svim vrlinama i manama.

Izašla sam iz zgrade i dugo bila pod utiskom tog sastanka. Marko me  strpljivo čekao u autu ispred zgrade odakle smo se odvezli na ručak.

Zorica u Švedskoj

Zovem se Zorica i živim u Švedskoj u gradu Helsingborgu koji se nalazi blizu Danske.

U Švedskoj sam došla sa suprugom i naša dva sina 2002. godine,nakon svega sto se desilo na Kosovu.

Švedska ima ukupno oko 10 miliona stanovnika a u gradu gde mi živimo ima oko 150.000 stanovnika .

U Švedskoj živi puno ljudi sa prostora bivše Jugoslavije a mnogi od njih su došli 60-tih godina,prošlog veka, kada je Švedska vapila za radnom snagom.

U to vreme,dobijali su odmah poslove i stanove.Danas, je priča malo drugačije jer posla generalno ima u Švedskoj ali nije ga lako naći kao što je to bilo u srećnijim vremenima. Medjutim,vredi biti uporan jer se prilika za poslom pre ili kasnije ukaže. 

Prosečna plata u Švedskoj je oko 31.700 kruna ( 3.170 € )ali ako odbijemo porez u iznosu od 30-33%, onda se dobije izmedju 23-24.000 kruna.Najniža plata se okvirno kreće oko 21.500 kruna.

Samo 30- tak km od Helsingborga je Ängelholm gde se ljubitelji veslanja mogu zabaviti  veslanjem kroz kanal Rönne å  koji prolazi duž celog gradića i uliva se u more. 

Dok veslate mogu se videti predivni pejzaži koji će vam svakako ulepšati ugodjaj.

Prilikom posete našem gradu,preporučujem posetu dvorcu Krapperup i obaveznu posetu njihovom prelepo uredjenom dvorištu, gde mi vrlo rado odlazimo u šetnju.


Dvorac Sofiero i dvorište, ostavljaju bez daha, te se iz tog razloga smatra za jedno od najlepših u Evropi.

U dvorcu se nalazi mali muzej kojeg je zaista lepo posetiti a nakon toga u sklopu tog kompleksa obavezno posetiti i restoran koji će svojim ponudama zadovoljiti i najveće ljubitelje hrane.

Poseban akcenat želim staviti na Råå naselje koje zbog svoje autentičnosti najbolje može oslikati kako se nekada ranije tu živelo. To je bilo selo sa najvećim brojem ribolovaca a miris sačuvane tradicije se i danas oseća u atmosferi. 

Obožavam to mesto,sa ulicama od kaldrma, oivičene niskim kućama sa slamenim krovovima . Ceo prizor podseća na bajku,te ga iz tog razloga preporučujem kao destinaciju prilikom čije posete ćete sigurno uživati.

Ja radim u školi kao lični asisten a moj suprug je telemonter u Transtemi ( ranije Ericsson ).

  Ljudi se ovde uglavnom druže privatno. U ranijim vremenima imali smo srpski klub gde su se uglavnom okupljali naši ljudi. Danas, u okviru tog kluba, aktivno funkcioniše KUD Mladost koji okuplja naš podmladak i čuva našu tradiciju od zaborava.

Naravno,imamo i Srpsku pravoslavnu crkvu u Helsingborgu Sveti Vasilije Veliki.

Kada su veći praznici crkva je prepuna naših ljudi ,što je prelep osećaj ( s’obzirom na to da smo u tudjoj zemlji) pogotovu za Božić i Vaskrs .

Švedska je idealna zemlja za ljubitelje prirode jer ima pregršt nacionalnih parkova,npr. Söderåsen  i puno parkova uopšte koji nude osmišljene sadržaje za decu i odrasle.

Još jednu zanimljivu činjenicu želim istaći.

S’obzirom na to da je Helsingborg na moru,imamo privilegiju da uživamo u prelepim plažama tokom leta. Plaža u centru grada je mala ali ima svoju draž .

Medjutim, postoji i gradska plaža koja je takodje prelepa i dosta duga.

U okolini ima mnogo plaža,čak i za pse .

U Švedskoj postoji ritual ispijanja kafe poznat pod nazivom ,,Fika” uz obavezno konzumiranje kolača( kod nas su to poslastičare).

Tako da se u dosta kafića može ,,Fikati” tj.uživati u kafi i kolačima.

Od ovdašnjih kolača bih preporučila kolače kao što su ,Kanellbular” sa ukusom cimeta, zatim ,,Vienebröd ” lisnato testo punjeno vanil kremom, ,,Kladkaka” čokoladni kolač itd.

Od slanih jela,preporučila bih ,,Köttbullar” ili male ćuftice od mlevenog mesa uz pire krompir i lingon džem ( ,,Lingon “ je bobičasto voće poput brusnica, ali malo kiselije a raste poput borovnica) .Može se kupiti u svakoj Ikea prodavnici u bilo kojoj zemlji.

Hvala prelepoj Zorici na saradnji i tome što je njenu divnu priču o životu u Švedskoj podelila sa nama.

Lično ti želim da ostaneš zauvek tako lepa i harizmatična kao što si to do sada bila.

🌼 🌼 🌼

Бисер православља у Косовском Поморављу -манастир Драганац

Манастир Драганац је манастир у околини Гњилана у Косовском Поморављу.Он је задужбина краља Лазара Хребељановића и носи име по његовој ћерки Драгани која је живела свега 16 година.

Први пут се спомиње у даровници српског кнеза Лазара 1381.године.

Манастир се налази близу места Прилепац,које је родно место краља Лазара и припада Епархији рашко-призренској.

Главна манастирска црква је била посвећена Светом Архангелу Гаврилу.

Историја бележи податке о манастиру тек у 19.веку а до тада се мало шта писано бележи о њему. Кнез Михајло Обреновић обнавља Манастир 1869.године ,након обраћања народа са овог краја са захтевом за обновом манастира Драганац. Недуго затим у манастиру је почела да ради једна од првих месних школа.

Историја бележи да је манастир у периоду од 25 година потпуно опустео,све док у њему није дошао игуман јеромонах Кирило,1999.године.

Од тада па до данас, манастир Драганац у околини Гњилана, представља једини живи манастир у источном делу Косова око кога се окупљају православни верници који ту живе.

Игуман Кирило је почео са обновом манастирског комплекса, када је сазидао конак а затим су почеле да ничу и друге зграде, укупне површине три хиљаде квадратних метара.

2011.године игуман Кирило напушта манастир и на чело манастира долази игуман Иларион ,бивши познати глумац Растко Лупуловић.

Данас,манастир Драганац код Гњилана треба посматрати као једини бастион православља на Светој српској Лазаревој земљи.

Упознајмо друге културе – Амиши

Ако сте мислили да овај народ живи само у вестерн филмовима,онда сте се преварили. Амиши и данас постоје и живе на исти начин као што су живели у 18 веку.

Амиши су народ, тј.затворена заједница која живи по традиционалним,средњовековним правилима живота без присуства савремене технологије. Углавном настањују подручје Америке и Канаде,тачније Онтарија.

Њихов језик комбинује холандски и енглески језик.

Допуштају удаје и женидбе само у оквиру своје заједнице.Ожењени Амиши не носе бурму,већ браду.

Женама је забрањено да секу косу и да се шминкају.

Деца се школују у њиховим школама од седме до четрнаесте године живота.

Не користе ни једну другу врсту превоза,осим кочија.

Забрањено им је да носе било какву другу одећу,осим њихове традиционалне.

Носе капе јер верују да их Бог чува само када носе капе.

Амиши производе искључиво органску храну и продају своје производе само на одређеним пијацама.

Ми,повремено посећујемо пијацу у граду Милтону на којој Aмиши продају све што произведу.

Радо купујемо њихове проиводе јер верујемо да су произведени без употребе пестицида.

Интересантно је видети ове традиционалне и веселе људе усред савремене цивилизације.

Ода деци,

Не брините,све док имате мене вас две нисте саме.

Имате некога ко вас бескрајно и безрезервно воли и чува.

И само да знате…не држим ја вас обе за руке да бих вас само водила кроз живот,већ и да бих вас када паднете подигла свом снагом,стресла прашину са ваших колена и чврстим стиском руке повукла напред.

Али и мени требају ваше руке. Иако су сада нејаке оне ми дају подстрех да будем јака.Тада сам велика и важна поред вас.

Има ту много симболике у том држању за руку јер у том дивном комешању прстију није битно ко кога кроз живот води.

🍀

Чак и када временом заменимо улоге па ваше руке ојачају а моја се рука спаруши од старости,биће то леп осећај сигурности.

Јер док рука,руку држи сигурност постоји.

🍀

Воли вас мама бескрајно.

Српско позориште Чикаго

Ако сте жељни добре представе која ће вас развеселити, можда расплакати и сигурно покренути лавину емоција у вама,онда је Српско позориште Чикаго ,право место за вас.

Уживање на њиховим представама је загарантовано.

Толико креативности,добре енергије и еуфорије на једном месту тешко је наћи у данашњем времену.

Српско позориште Чикаго постоји неколико година а сви чланови позоришта имају позамашног глумачког искуства.

Тренутно њихов ансамбл броји тридесет сталних чланова и десет који нису стални чланови и појављују се у представама по потреби.

Иницијална каписла за почетак рада позоришта Чикаго је жеља да се нашим људима и пријатељима у Америци покаже широки спектар наше позоришне уметности.

Раскошни таленти ових људи,показали су колико је Српска култура шаренолика,богата и колико лепоте има у њој.

Ово позориште има своју мисију у свом постојању а то је оживљавање Српске речи и очување традиције на овим просторима.

Људи се повезују,ствара се осећај припадности што превазилази пуко име ,,позориште” јер племенити циљ повезује људе и јача свест о очувању српских корена у туђини.

Ови људи широког срца,се свесрдно труде да будућим генерацијама усаде и пренесу своју културу ван матице и тиме је сачувају од заборава.

Они су аматерско позориште и већина чланова живи у Чикагу и околини. То практично значи да су заљубљеници у живу српску реч. Апсолутно све раде из љубави и уз доста пожртвовања јер се приватно баве другим занимањима.

Али задовољство које осете након успешних представа, доноси им сатисфакцију да са сваком следећом представом буду још бољи.

Племенити су то људи јер да је другачије, не би се ни бавили овим чиме се сада баве.

Они су аматерско позориште али громада у српској култури на просторима Америке.

Баш зато што су аматерско позориште,труде се да до најситнијих детаља уреде сваки сегмент представа, што на крају уствари ,одаје утисак велике професионалности.

То све доказује велико интересовање за њихове представе које су увек распродате и увек се тражи карта више.

Како и не би када ови људи све раде из чисте љубави према позоришту и српској култури,па се та иста љубав прелива на гледаоце који увек задовољни одлазе кућама након њихових представа.

Представе играју по разним позориштима у Чикагу и маштају да ће некада у будућности имати свој простор у некој од ,,Српских кућа”.

Последња представа коју су извели пре пандемије носи назив:,, Boing Boing”.

Та представа је веома добро прихваћена од стране публике и још увек се прича о њој. То је веома захтевна представа и глумачки и технички.

Много труда је уложено у њено настајање али је публика то препознала и испратила представе дугим аплаузима на крају сва три извођења представа. То је глумачком ансамблу била највећа награда.

Ови људи не жале свој труд да српску културу представе у најлепшем светлу на тлу туђе земље. Све то заиста је вредно хвале.

Хвала Српском позоришту Чикаго на сарадњи и подршци мом блогу,,Божур у срцу”

Лично вам желим много успеха у даљем раду и да у вашим представама гледаоци још дуго,дуго уживају.