-Posle ,,bure”( raspave) svako od nas je znao šta je trebao uraditi a šta trebao reći u tim kritičnim trenucima.

Ali ne očajavajte zbog toga i setite se da more posle najveće oluje izbacuje najvrednije,najsjajnije i najlepše bisere.

Možda će vas baš ta ,,bura” osloboditi tereta i raskrčiti vam put prema pravim vrednostima.



– Volim iskrene ljude.
Ali kulturno iskrene ljude.

One koji umeju lepo, kulturno i biranim rečima da kažu i najsuroviju istinu. Nekako , kada se i najgora istina kaže na pažljiviji način, izgleda manje surovija i ljudi je lakše prihvataju.
Sve je pitanje stila i širine ličnosti.

Ako se neko ne nauči tome u detinjstvu onda se može nadogradjivati u životu
Naravno, ako ima dovoljno želje za nadogradnjom svoje ličnosti tokom života.

Najteže je sa onima koji sami sebe smatraju najsavršenijim bićima i ne žele da rade na sebi.

Sa takvim ljudima se ne može odmaći dalje od veličanja njihove ličnosti. Tu sve počinje i završava se u istom trenutku jer oni su sami sebi centar sveta.
Tu odmah odustajem…jer ne vredi učiti nekoga nečemu što ne nosi u sebi.
Uzaludan je to posao.

  • ,,Lepo ti stoji starost”.

-,,Znam. Svaka moja bora je po jedna lekcija iz života a ni jednu lekciju nisam jeftino plaćala, draga moja.

Ali da znaš da sam baš tada naučila da sve svoje muke pretvorim u svoje dobro.

Nisam se žalila kada sam neku lekciju skupo platila jer svako iskustvo me nekoj mudrosti naučilo.
Nekada je bolelo više,nekada manje ali vredelo je. Bol je neminovna, mila moja.

Rana se čoveku u zvezdu pretvori da mu osvetli put kojim hoda”.

Blogerka Danica Jakšić, na svom blogu napisala je članak o meni.

Hvala Danice ❤

Članak objavljujem u originalu.

…………….

Tatjana Arsić – božur i javor

Ima mnogo vrsta ljubavi. Prema porodici, prijateljima, životinjama, poslu, hobiju, domovini su samo neke od njih. I vrlo je teško, ako ne i nemoguće, živeti bez ijedne od ovih koje sam nabrojala. Sve one su potrebne kako bi se osećali kompletnim.

A kad smo kod ove poslednje – domovine, stvari stoje ovako – gde god da smo, nju nosimo sa sobom. Hteli mi to ili ne. Ovo će vam sigurno potvrditi Tatjana Arsić. Ona je 50 – godišnji diplomirani ekonomista. Profesorka ekonomskih predmeta u jednoj srednjoj školi koja je život u Srbiji zamenila onim u Kanadi. Poslednjih godinu i po dana živi u Torontu. Srećno je udata žena, majka dve kćerke. Osim pisanja i čitanja, jedan od hobija joj je i slikarstvo. Na Instagramu je upisana kao @tatjana_art. Poreklom iz Gnjilana, dobar deo svog života je provela u Vranju.

Tako je nastao i njen blog http://www.bozurusrcu.comgde se već i po samom nazivu naslućuje da je rodno Kosovo sa sobom ponela na drugi kontinent. Ali, ne samo po nazivu. Glavna tema Tatjaninog bloga su upravo naši ljudi rasuti što po Kanadi, što po ostatku sveta i njihove priče. Takođe, biografije naših poznatih umetnika i naučnika. Sem toga, tu je i galerija njenih slika. Impresivno je da ćete ovde imati šta da saznate o jednom od njenih ponosa – ćerki Teodori koja je 2018 – e bila proglašena najtalentovanijom mladom osobom u Srbiji. Bavi se body artom i neke od njenih fantastičnih radova možete videti na blogu.

Kategorije na Tatjaninom blogu su:

– SVETINJE I TRADICIJA;

 NAŠI U SVETU;

 REPORTAŽE – „SAN Serbian Canadian Magazine“;

 TELO KAO PLATNO;

– ZANIMLJIVOSTI;

– SLIKARSTVO KAO HOBI.

Tatjana Arsić je umetnička duša u telu ekonomiste. Profesorka koja celog svog života i svojoj i tuđoj deci pokazuje da nam je, bez obzira gde živimo, najpotrebnija ljubav ❤

……………………………….

Draga Danice, želim ti mnogo uspeha sa blogom i da svojom kreativnošću i talentom, dostigneš uspehe neslućenih visina.

Posetite blog Danice Jakšić:

https://wwwblogabilna87.wordpress.com/

i Instagram profil @blogabilna87

A sada leti.

Ne plači mila moja. U tvojoj se duši slila čežnja za vremenom koje je spavalo pored tebe, samo snevalo tvoje snove a ti si ga samo pogledom pratila .

Mnogo si lutala,malo govorila, previše praštala a sebe krivila. Nešto mi šapuće da si se mnogo u mašti zaigrala i da si mnogo vremena protraćila na nebitne ljude, na nebitne stvari i na zablude.

Sitnom si nožicom nežnom stazom gazila ka pogrešnim ljudima i velikim očekivanjima a sebe u jalovu brazdu gurala. Nisu to bile tvoje staze i negde si to morala znati. Bilo je znakova ali si žmurila i samu sebe gazila.

Kud ti se pamet denula da mi je znati?

Znam ja da ti je to vazda muku stvaralo ali si valjda morala znati da si se za ono bolje što si želela, morala potruditi sama. Morala si gledati dalje od svitanja.

Nisi ti kriva dušo moja što blago srce u grudi nosiš.

Ne plači mila moja i ne brini za ono što je bilo jer još je vremena preostalo. Evo pogledaj, još si tu i nisi potonula. Tu smo obe u beznadju našem. Ti da letiš a ja da te pratim.

Tu sam da vidam tvoje rane i da ti razvijem krila da podješ u susret sjaju što obitava u beskraju.

Ali pre no što poletiš, nauči da poštuješ sebe jer to će te spasiti bola.

Ajde leti sada…Leti mila moja ali sada trvdoglavo sledi svoje snove. Pa mi dodji opet ali mi se tada pohvali. Umesto suza u tvojim očima, hoću da vidim sjaj koji je izgradio put ka tvojoj sreći.

Obećaj mi da će to tako biti i ja ću te čekati. Tu sam da ti čvrsto tlo pod nogama budem, da te osloncem u visine dižem, da brinem i da te hrabrim. Tu sam, ne brini…

Ajde sada leti…leti dušo moja mila.

-,,Zatečena si istinom? Ali zašto? Sačekaj doneću ti šečer i vodu. Uletela sam u kuhinju,nasula vode u čaši, dodala šećera i hitro se vratila u sobu.

-,,Uzmi, biće ti bolje” -pružila sam joj čašu.

-,,Ne želim”-rekla je oštro.

-,,Uzmi,molim te. I ljutnja se lakše podnosi kada se razblaži. A šećer će utopiti tugu, znaš”-šalila sam se malo sa njom.

-,,Ti se to šališ sa mnom”?-odbrusila mi je.

-,,Ne, ozbiljna sam”- pravdala sam se.

-,,Znaš, imam samo jednu molbu za tebe”- umilnim glasom sam joj rekla.

-,,Reci”.

-,, Molim te ne pokušavaj više spojiti nespojivo.Neke ljude ne možeš spojiti a još ih manje možeš prisiliti na kontakt ako to oni sami neće. Karakteri su čudo, nije to drvo da se brusi. Ljude ne možeš oblikovati ,niti im možeš nametati volju. Prihvati njihove potrebe i poštuj ih”.

-,,Oh, rekla sam ja da ćeš me ti ubiti tim tvojim razumevanjem svih ljudi. Ali…izgleda da si u pravu.Teška srca priznajem. U redu, pokušaću”-rekla je ljutito.

-Ah ne,ne… Ovoga puta nema pokušaću.Obećaj mi”- bila sam uporna.

-,,Dobro obećavam.Psiholog si na poslu, psiholog si mi i u kući. Kako ti samo ne dosadi da to radiš po čitav dan”? – opet je prkosila iako sam ja videla onaj krajičak osmeha koji je najavljivao predaju.

-,,Pokušaj molim te. I samo još nešto “-rekla sam.

-,,Pobogu zar ima još nešto”? – pitala je iznenadjeno.

-,,Da. Ne guraj više probleme pod tepih. Od količine tih problema nastalo je brdo i zato smo se svi sapleli o njega. Bude li još jednog brda, bojim se da ćemo se od siline pada svi raspasti na sitnice i više se nikada nećemo sastaviti. Razumeš?Prikrivanje problema nije rešenje. Molim te prihvati istinu i pusti nas da živimo sa istinom kakva god ona bila. Znam da ti se istina ne svidja ali je to naša realnost. Neću da živimo više u lažima”.

-,,Dobro.Opasna si ti mala,znaš. Kako me samo obrlatiš za kratko vreme i to sve uz osmeh. Umeš ti sa mnom. Ali volim ja tebe jer znam da sve radiš za moje dobro”-rekla je ona rasterećena za jedno veliko nezadovoljstvo.

Odahnula ona, odahnula ja a Boga mi najviše odahnula istina što se konačno otrgla iz kandži laži i stanja trpljenja.

Istina je zakon,kakva god ona bila.

Jelena Živanović – Zana

Grupa Zana je sinonim za kvalitetnu muziku, pa mi je iz tog razloga velika čast da se Jelena odazvala mom pozivu za intervju za moj blog ,,Božur u srcu”.

-Draga Jelena, možete li nam reći kada se javilo prvo interesovanje za muziku?

Muzika je od uvek bila prva stvar u mom životu. Od moje treće godine sam bila vrlo uporna u tome da saznam sve što mogu vezano za muziku, pa sam roditelje ubedila da me upišu u muzičko zabavište, tako da sam već od treće godine učila pored pesmica i note, kako se taktira, a sve nakon toga je bio logičan sled, prvo niža muzička škola, sviranie klavira, a zatim srednja muzička, gde sam, pored svog omiljenog instrumenta upisala i solo pevanje.

Izgleda da sam jako rano znala šta će biti moj životni poziv, pa tako imam i jedan savet za roditelje: ,,Ako su vam deca jako zainteresovana za odredjenu stvar, obavezno ih podržite i ne dozvolite im da pri prvoj prepreci odustanu. Biće vam jako zahvalni kasnije”.


Možemo li znati kako provodite svoje slobodno vreme i imate li neki hobi?

Možda zvuči čudno, ja obožavam da šijem i pletem! Još kao mala, mislim da sam imala pet ili šest godina, mama me je naučila da pletem prve redove, to mi je bilo jako zanimljivo, tako da sam naučila da pravim petlju na iglama, pre nego da zavežem pertle. Šivenje na mašini znam od pre nekih sedam, osam godina, a do tada nisam znala ni da mašina ima dve igle, tako da sam upisala tromesečnu školu šivenja i krojenja, a u školi su me zvali štreber, eto koliko sam se tome posvetila!

Danas šijem sve što mi padne na pamet, od haljine, pantalona, sakoa, do odelca za moju kucu Coco. Uživam u tome, a naravno i moje bliske osobe, jer nema kome nisam nešto sa ljubavlju sašila.

Lepo je kad stvoriš nešto što je lepo i “ opipljivo”, s obzirom da se muzika može dotaći srcem, ali ne rukama i očima.

Svako trajanje ima potporu u kvalitetu a to najbolje potvrdjuje trajanje grupe Zana.

Sigurna sam da ne postoji osoba u Srbiji i van nje, koja nema bar jednu omiljenu pesmu iz bogatog repertoara,grupe Zana.

Hvala na intervjuu i želim Vam da još dugo, dugo trajete na estradnom nebu.

Vi to vašim kvalitetima zaslužujete.

Теодора Арсић – Тело као платно

У најновијем издању SAN Serbian Canadian Magazine, објављена ја репортажа о таленту и радовима моје ћерке Теодоре Арсић.

Теодора је 2018. године била проглашена за најталентованију младу особу у Србији.

Више о њеном раду можете видети на њеном инстаграм профилу @beautea20

Тело као платно

Пише:Андреа Стевић

,,У сликарству је битно да се слика али је највећа уметност у нама“

Теодора Арсић је 2018. године била проглашена за најталетованију младу особу у Србији.

У такмичењу које је организовала компанија Nescafe на нивоу целе државе Србије, изабрано је десет најталентованијих младих особа из различитих сфера а Теодора је одабрана као најталентованија у области сликања.

Теа се из хобија бави осликавањем тела или боди артом. Све своје радове она слика сама на себи огледајући се у огледалу.Све своје реквизите,попут раскошних рајфова и маски,Теа прави сама.

 Њени радови изазивају велико интересовање,те је зато пропраћена у Српским штампаним,електронским и телевизијским медијима. Поред гостовања у домаћим медијским кућама,она је била директни учесник путем скајпа на највећем боди арт фестивалу у Детроиту као једини представник Европе на том такмичењу.

Она је девојка са југа Србије и изузетно је поносна што промовише своју земљу у лепом светлу. Сајт Космополитена је такође објавио њен рад, чиме је Теодора доказала да може доскочити новим,савременим трендовима уметности 21 века.

О Теодори-

Теодора(24) данас живи у Оквилу. Рођена је у Гњилану,на Косову, одакле је након бомбардовања са породицом избегла у Врању где је и завршила средњу школу за Графички дизајн. Након тога наставила је своје школовање на студијама Психологије у Косовској Митровици.Љубав према уметности се родила спонтано јер је одрастала уз мајку која се из хобија бавила сликарством.

Почетни радови су кренули са цртањем разних ликова на капку ока али је касније схватила да јој је капак мали простор да изрази своју креативност и одједном се створила потреба да прошири простор за рад. Тако јој је сопствено тело послужило као платно.

Посматрајући њене радове може се видети да су њени радови тематски. Инспирацију проналази у трајним вредностима и у свету око себе.

,,- Не цртам ствари које не пријају мом оку.То што цртам мора да долази из благонаклоних осећања према некој личности или појави. На пример лик Николе Тесле је одраз мог великог поштовања према његовом лику и делу. Мислим да треба што више причати о таквим људима са трајним и непролазним вредностима јер смо дужни да преносимо и истичемо њихову славу“- каже Теодора.

Поносна на своје порекло из свете земље Лазареве, лик Косовке девојке на дан прославе Видовдана, се такође нашао на телу младе уметнице јер је велики поштовалац Српске историје и традиције.

 Оквил –

Теодора се 2019.године из Србије доселила са породицом у Оквилу. Планова за будућност је много али су сви планови заустављени због пандемије. Теодора планира да настави даље школовање у Канади али ће се из хобија и даље бавити боди артом. Тренутно се бави шминкањем у локалном салону лепоте у Оквилу, али би врло радо учествовала на светским такмичењима боди арта јер каже да још увек није све показала што уме.

Њеној машти је само небо граница и зато има жељу да учествује на овдашњим ревијама али и тематским и културним догађајима јер жели да изрази своју креативност.Као млади Српски уметник, радо би се одазвала позиву за учествовањем на културним манифестацијама.

,,Ја ћу наставити и даље да промовишем нашу Српску заједницу у најлепшем могућем светлу“-истиче Теа.

Више о раду Теодоре Арсић можете сазнати на инстаграм профилу @beautea20 или facebook профилу beautea20.