Српски вез

Наша култура је изузетно богата у свим сегментима а вредне руке жена су јој дале посебан и оригинални печат. Српски вез је на далеко познат и чувен по раскошним везеним мотивима који су дали трајно обележје српској традицији.

Свако од нас се вероватно сећа симпатичних ручно везених слика на платну које су вредне руке наших бака везле.

Свака од њих је носила неку поруку и украшавала зидове соба.

Жене у нашој историји, нису жалиле труда да својим рукама и маштом дају оригиналност и аутентичност српским народним ношњама, ћилимима, постељинама, столњацима, башчалуцима и много чему још.

Хвала вредним бакама на дивним ручним радовима који нас подсећају на то ко смо ми заправо и где су наши корени.

Intervju sa Vesnom Nedić, vlasnicom ,,SAN Serbian Canadian Magazine”.

Za gošću ovog intervjua, mogu slobodno reći da je jedna od čuvara srpske kulture i tradicije na prostorima severne Amerike.

Ona je Vesna Nedić, osnivač i vlasnik uglednog srpskog časopisa u Kanadi, pod nazivom SAN Serbian Canadian Magazine.

Poznavajući Vesnu lično, znam da će ona uvek reći da je to i zasluga mnogih ljudi oko nje koji čine deo njenog tima, što i jeste istina. Ali svi mi odlično znamo da je Vesna lider i da zbog svoje skromnosti ne ističe činjenicu da je upravo ona stub ovog prestižnog srpskog magazina na prostorima Kanade.

Jer samo neko ko iskreno voli svoju tradiciju, može tako nesebično dati sebe da ta tradicija živi na prostorima Kanade a to je priznaćete, izuzetno velikodušno sa njene strane.

Iz tog razloga, meni je velika čast predstaviti tako značajnu ličnost za srpsku zajednicu na ovim prostorima.

Draga Vesna, možeš li nam reći, kada i kako se rodila ideja za osnivanjem časopisa ?

Svako ko ode iz svoje zemlje izgubi deo sebe. Ja sam, takodje izgubila deo sebe i godinama sam nosila tu prazninu u sebi. Nedostajali su mi srpski jezik, srpska kultura, vrednosti i tradicija. Tokom života van Srbije desilo se kod mene i nešto neobično. Počela sam da uvidjam i divim se nekim osobinama našeg naroda i zemlje koje ranije ili nisam primećivala ili nisam dovoljno cenila. Postala sam svesna posebnosti našeg naroda i neke istorijsko kulturne egzotike koju nosimo u sebi. Živeći u zapadnom svetu sam spoznala u kolikoj meri smo mi zapravo vrlo interesantan i živopisan narod sa bogatom kulturom. Počela sam drugim očima da gledam i na Srbiju i njene prirodne lepote i na kulturno istorijske spomenike ali ne isključivo iz nostalgije, već zbog saznanja o njihovom postojanju, ili spoznaje nečega što dok sam tamo živela nisam bila u stanju da prepoznam i divim mu se.

Tokom godina života u ovom društvu osećala sam i ličnu intelektualnu prazninu ne razumevajući u potpunosti severno-američko društvo, engleski jezik, komunikaciju i mentalitet ljudi. Iz razgovora sa našim ljudima stekla sam utisak da nisam jedina i da se mnogi naši zemljaci osećaju slično u Kanadi. Tako se rodila misao da je potreban časopis za nas koji predstavlja neku vrstu kulturno-intelektualnog “hibrida” izmedju Srbije i severne Amerike, koji se prilagodjava novom društvu i prihvata neke norme i mentalitet tog društva, ali istovremeno imamo i snažnu potrebu da održavamo svoju kulturu, jezik i tradiciju.

Zajedno smo jači

Ova ideja bi ostala neostvareno sanjarenje da mi nije prišlo nekoliko ljudi u želji da stvorimo zajedno taj časopis. Zahvaljujući timu ljudi krajem 2014. godine osnovan je SAN i tokom prve polovine 2015. godine zajednički je razradjena koncepcija časopisa sa stalnim rubrikama iz srpske kulture, istorije, tradicije i jezika, prikazima iz srpske zajednice, intervjuima sa uspešnim ljudima našeg porekla u severnoj Americi, kao aktuelnih tema iz severno-američkog društva i svakodnevnog života, a iz ugla i perspektive socijalne grupe koju predstavljaju Srbi u severnoj Americi.

Pored toga zamišljeno je da SAN piše i na teme društva u kome živimo i pomogne našim zemljacima za bolje i brže prilagodjavanje tom društvu. Prvi broj je izašao u leto 2015. godine i do danas časopis redovno izlazi iz štampe sezonski na svaka 3 meseca, upravo je izašao 25. broj i ušli smo u 7 godinu!

Zahvaljujem se Vesni Nedić što se odazvala mojoj ideji da istupimo iz uobičajenog klišea da ona uvek piše o drugima već da ovoga puta neko drugi piše o njoj i njenim zaslugama za očuvanje srpske kulture na prostorima Kanade.

Kada ,,negde tamo daleko” imate osobu poput Vesne, onda ste sigurni da parče domovine opstaje i prosperira u zajednici kojoj pripadate.

Više o SAN Magazinu, možete saznati na website: www.sanmagazine.ca ili na Instagram profilu:@ sanmagazin

Svima se dešavalo da videvši dvoje ljudi kao par, kažemo: -,, Meni su oni potpuno nespojiva kombinacija. Totalno su različiti”!


Ako u matematici dva minusa daju plus, onda se ni u ljudskoj prirodi ne može drugačije kombinovati. I nema tu neke posebne računice jer duše se umreže po svojim pravilima. 


I zato nije na nama da sudimo već da poštujemo fenomen ljubavi koji od dve suprotnosti stvara identičnu celinu.

Ima dobrih ljudi.

Ljudi koji imaju širinu i čistu dušu, nezaprljanu uprkos svim okolnim dešavanjima. 

Znate one dobrice sa iskrom u očima kojima je i jedan osmeh dovoljan da budu dobro raspoložene.  E takve ljude volim.  Osvajaju me svojom dobrotom i izvlače iz mene ono najbolje što možda nisam ni znala da imam u sebi.

Dobrice u duši ,po razmišljanju i po ponašanju.
Ali nažalost, dobrota ih najčešće košta puno jer su suviše dobra meta za ljude sa drugim namerama.

Nekada mi ih je žao jer ih ni čelični oklop ne može zaštititi od ljudske zlobe. Nažalost….

Моја најновија репортажа у SAN Serbian Canadian Magazine

Стево Новаковић и РТВ Ниагара

Пише:Татјана Арсић

,,Ако постоји икаква предност у избеглиштву ,онда је то да постанеш грађанин света јер ти је свеједно где живиш када више ниси кући“.

Верујем да се већина нас може пронаћи у овој реченици као и господин Стево Новаковић.

Ко је заправо Стево Новаковић?

To је човек који је успео остварити свој сан да ради оно што воли и да од тога живи. Али идемо редом.

Стево Новаковић је родом из Кордуна. По професији је дипломирани економиста али новинар у души. У каријери писао је за десетак медија, а највише у карловачком “АИК”-у, Радио Петровој гори и РТВ Републике Српске. После несрећног рата, са породицом је провео седам месеци у Аранђеловцу код пријатеља, након чега одлази у Бања Луку, где након ратног дописничког посла, наставља новинарско-уреднички посао на Радио РС.

Идеја о пресељењу у Канаду се јавила спонтано али је постала његова реалносту у јулу 1999. Године .

Настанак РТВ-а Ниагара-

Најлепше ствари настају случајно што потврђује случај Стеве Новаковића. По доласку у Канаду, као и код већине емиграната пробудила се носталгија за отаџбином.

Стево je на сугестију свог пријатеља Јована Момића, решио да ради нешто што би га увесељавало и бар донекле умањило носталгију. Тако су 15. октобра 2006.године, у етар кренули први звуци Радио Ниагаре.

У првој емисији коју је емитовао на својој радио станици, Стево Новаковић је имао два еминентна  госта. Били су то фудбалски великани  Драгослав Шекуларац и Горан Буњевчевић. Након те емисије  добио је преко хиљаду коментара из целог света.  На почетку мала Стевина амбиција, проналазила је пут до све већег броја слушалаца. Већ након треће емисије, Радио Ниагара је била слушана у 34 земље света.

Од скромних циљева до неслућених висина-

    Почетни циљ власника Радио Ниагаре био  је  – направити сто једночасовних емисија. Успео је ! У тих сто емисија разговарао је са више од четиристотине гостију, почев од председника држава,премијера, амбасадора, конзула, министара, академика, црквених великодостојника,  до глумаца,певача, спортиста али и “обичних” људи вредних пажње.

 Убрзо затим, радио је кренуо са програмом од 24 часa, а пет година касније  ” светлост дана  ” угледала је ТВ Ниагара и то  на чак четири YouTube канала. Телевизијски програм обухвата области – Информативног програма, народне,  забавне, крајишке музике и област  Спорта и рекреације.

Свако трајање има потпору у квалитету-

Стево Новаковић је пуних 40 година је у свету новинарства и до сада је разговарао са преко 2000 људи.

Тајна његовог успеха је у марљивом и преданом раду али и у великој љубави према послу којим се бави. РТВ Ниагара својим садржајем, даје несебичан допринос очувању српске културе и зато је од великог значаја за српску заједницу у Канади.

Радио Ниагара Канада,такође омогућује и бесплатно слушање балканских радио станица из Србије, Босне и Херцеговине ,Хрватске, Црне Горе, Словеније и дијаспоре, које свој програм емитују уживо преко интернета.

Такође се на програму РТВ Ниагара, могу видети прилози са простора бивше Југославије. Због толико свеобухватног садржаја,РТВ Ниагара окупља људе који у души носе Балкан и љубав према правим вредностима.

Више о РТВ Ниагара и њеном власнику Стеви Новаковић, можете сазнати на линку  www.rtvniagara.com  али их ,такође можете и контактирати на е маил адреси : radioniagara@gmail.com

Ljudi koji nas vole i onda kada nemaju razloga za to,su čist blagoslov za nas. Oni udju u naš život kao dopuštenje da nam se u životu dešavaju lepe stvari.
To su ljudi koje trebamo čuvati jer se nisu slučajno našli tu gde jesu.

Neko je dobro umrežio sve naše zemaljske andjele da nas čuvaju.

Kanada slavi dan Nikole Tesle.

– Kanadski parlament je na predlog srpske zajednice,  usvojio Zakon o proglašenju 10. jula za Dan Nikole Tesle u provinciji Ontario.


  Ovim činom Zakon je odmah stupio na snagu, tako da od ove godine, Ontario slavi 10.jul kao dan Nikole Tesle kao državni praznik!

Nijagarini vodopadi imaju velikog značaja u radu Nikole Tesla, te se ovim činom našem slavnom naučniku odaje priznanje i čast.
Svaka čast i hvala.

Folklorni ansambl: ,,Kosovski Božuri- Oakville, Kanada

Folklorni Ansambl Kosovski Božuri osnovan je 1984. godine.

Ansambl se sastoji od blizu 80 članova uzrasta 4-20 godina.

Njihovi članovi svu radost folklora i pesme dele sa misijom očuvanja srpske folklorne tradicije u Severnoj Americi.

Igrače možete videti na većini naših crkvenih funkcija, uključujući godišnju proslavu Svetog Save i Folkloramu koja se održava poslednjeg vikenda u aprilu mesecu. Članovi folklora takođe putuju po Kanadi i Americi a imali su i par zapazenih nastupa u Srbiji.

Putovanjima i gostovanjima članovi stvaraju dugotrajna prijateljstva sa drugom pravoslavnom decom. Božuri su neprofitna, volonterska organizacija, čiji se roditelji udružuju kako bi pomogli svojoj deci da održe svoju tradiciju stvarajući uspomene i prijateljstva koja će trajati celi život. 


Misija Folklornog Ansambla Kosovski Božuri je da stvori i održava raznovrsne duhovne i kulturno-obrazovne programe da bi duhovno i kulturološki obogatili mlade ljude. Takodje da pomogne mladima da bolje razumeju svoju veru, istoriju, kulturu i tradiciju te promoviše i uspostavi blisku i aktivnu društvenu i omladinsku zajednicu radi očuvanja i stvaranja zdravijeg i ispunjenijeg života. Mladi ljudi time postaju dobri članovi društva i daju pozitivnu sliku naše zajednice, vere i nacije svetu oko nas.

Veoma često se na njihovim nastupima mogu čuti igre, pesme i kola sa juga Srbije, pa se često na njihovom repertoaru može videti i čuti Gnjilansko kolo i pesme i igre iz Vranja.


U trenutnoj situaciji u kojoj se nalazi ceo svet a vezano za pandemiju COVID 19 roditelji volonteri i deca su uz sjajnu organizaciju ipak uspeli da počnu sa sezonom 2020/21. Uz sve propisane mere jer sigurnost dece je na prvom mestu, Božuri nastavljaju sa radom sa Teodorom Prostran koja veoma uspešno prenosi znanje na naše mladje grupe i sa Ljubomirom Lukom Popovićem dobro poznatom u folklornim krugovima koji će raditi sa starijim ansamblom.

Uz divnu decu, sjajne roditelje, stručan pedagoški kadar i podršku koja se Ansamblu Kosovski Božuri nesebično pruža, sigurni smo da uspeh neće izostati a to će se i pokazati nadamo se u skorije vreme jer su se deca poželela nastupa, putovanja i druženja. 

Бисер православља у Косовском Поморављу -манастир Драганац

Манастир Драганац је манастир у околини Гњилана у Косовском Поморављу.Он је задужбина краља Лазара Хребељановића и носи име по његовој ћерки Драгани која је живела свега 16 година.

Први пут се спомиње у даровници српског кнеза Лазара 1381.године.

Манастир се налази близу места Прилепац,које је родно место краља Лазара и припада Епархији рашко-призренској.

Главна манастирска црква је била посвећена Светом Архангелу Гаврилу.

Историја бележи податке о манастиру тек у 19.веку а до тада се мало шта писано бележи о њему. Кнез Михајло Обреновић обнавља Манастир 1869.године ,након обраћања народа са овог краја са захтевом за обновом манастира Драганац. Недуго затим у манастиру је почела да ради једна од првих месних школа.

Историја бележи да је манастир у периоду од 25 година потпуно опустео,све док у њему није дошао игуман јеромонах Кирило,1999.године.

Од тада па до данас, манастир Драганац у околини Гњилана, представља једини живи манастир у источном делу Косова око кога се окупљају православни верници који ту живе.

Игуман Кирило је почео са обновом манастирског комплекса, када је сазидао конак а затим су почеле да ничу и друге зграде, укупне површине три хиљаде квадратних метара.

2011.године игуман Кирило напушта манастир и на чело манастира долази игуман Иларион ,бивши познати глумац Растко Лупуловић.

Данас,манастир Драганац код Гњилана треба посматрати као једини бастион православља на Светој српској Лазаревој земљи.