Emilija

U supermarketu sam videla prelepu dvogodišnju devojčicu koja je uspravno sedela u kolicima dok je njena mama razgledala robu na rafovima.
Čim me je ugledala, nasmejala se tako jako,da je odmah počela ljubiti ručicu i mahati prema meni.
Odjednom me obuzela takva milina, da sam spotano i ja njoj počela slati poljupce.
Očarala me malena u tili čas.
Prišla sam obema i sa osmehom majci rekla:

-,,Divna beba.Kako joj je ime?”.

Mama se nasmejala i uzvratila:-,,Emilija”.

-,,Oh sjajno”-rekla sam.-,,Vi ste iz Evrope?”

-,,Da”-odgovorila je mama.

  • ,,Ja sam takodje iz Evrope. I u mojoj zemlji postoji ime Emilija”.

Iskreno, čuvši njeno ime u prvi mah sam pomislila da potičemo sa istog dela starog kontinenta.

Pretpostavila sam da je možda iz Srbije ili eventualno sa Balkana.

-,,Ja sam Poljakinja,a moj suprug je Grk”-dodala je majka.

-,,Divno”-rekla sam.-,,Želim vam lep dan”.

-,,Takodje”-uzvratila je majka sa osmehom na licu.

Iskreno, nisam ni znala da još neko osim nas, u našoj zemlji, ima ime Emilija medju pripadnicama nežnijeg pola ali eto, čovek svašta nauči u svetu.

Dok sam odlazila Emilija je nastavila sa slanjem poljubaca u mom pravcu a ja sam naravno, uzvraćala iste.

Po obavljenoj kupovini dok sam prilazila kasi, videla sam Emiliju u istom redu, kako deli poljupce i starijem kineskom paru, i arapkinji umotanoj u marami oko glave, i modernoj crnkinji i oronuloj kanadjanki i kome sve još.
Svi su joj oduševljeno uzvraćali poljupce, mahali i svi su nekako izgledali srećno. Svima su lica bila ozarena i videlo se da to rade iskreno.

Dakle, jedna mala Emilija je za kratko vreme uspela da ujedini toliko različitih nacija, što verovatno nikada neće poći od ruke ni jednom političaru.

Bez obzira na podele koje medjusobno imamo, svima je u srži isto a to je ljubav.

Zorana Kydd- Pozorišni producent

Razgovor vodila: Tatjana Stanić

Reportaža za: SAN Serbian Canadian Magazine Toronto

Zorana je osoba koja ne može ostati neprimećena gde god da se nalazi.

Pleni svojom pojavom, osmehom i harizmom. 

Nakon prvih utisaka, obavezno slede divljenja njenoj karijeri i postignućima o kojima svedoče i brojna priznanja iz sveta pozorišta.

Zorana itekako ima šta da kaže i čime da se pohvali. 

Zorana, školovali ste se i odrasli u Srbiji, ali pozorišnu karijeru ste započeli u Kanadi?

,,Rodjena sam u Beogradu. Osnovne i magistarske studije sam završila na Fakultetu Dramskih Umetnosti u Beogradu, a doktorirala na University of Toronto na katedri za Dramu, sa temom o Brodveju i Američkom pozorištu ranih dvadesetih XX veka. U Kanadu sam došla početkom devedestih i od tada je Toronto moj grad. Po završetku doktorata provela sam neko vreme u Londonu u Engleskoj na specijalizaciji pri Royal Academy of Dramatic Arts (RADA)“. 

Recite nam nešto više o BirdLand teatru. 

BirdLand Teatar je osnovano 2003.godine, kao neprofitna kompanija za izvodjačke umetnosti sa sedištem u Torontu. Pozorište se koncentriše na savremene predstave i razvoj novih dela sa fokusom na humanost i život u urbanom okruženju.

,,BirdLand ove 2021 proslavlja osamnaest godina postojanja. Osvojili smo brojne nagrade,  bili nominovani i saradjivali sa izuzetnim umetnicima ne samo u Kanadi, već i Sjedinjenim Državama i  Evropi.Nakon uspeha sa predstavom The Last Days of Judas Iscariot i osvojenih šest Dora  nagrada, producirala sam mjuzikl čuvenog Stephen Sondheim Assassins koji je takodje osvojio  Dora nagradu. Assassins su proglašeni od strane Now Magazine jednom od 10 najboljih predstava u  protekloj deceniji. Pored Dore za Assassins te godine sam se venčala sa rediteljem Stefanom  Džeparoskim. To bila godina puna važnih i lepih dogadjaja u mom životu. Povezivanje umetnika  različitih generacija i stepena karijere je jako važno za mene. Ono što me posebno čini srećnom je da je  medju kolegama BirdLand Theatre vidjen kao kompanija sa kojom se umetnici osećaju sigurno dok rade.  Steći takvu reputaciju nije lako. Jer nije svrha samo imati rasprodatu pozorišnu salu. BirdLand Theatre je  kompanija kojoj umetnici vole da se vraćaju. BirdLand se razvija i raste zajedno sa generacijama  umetnika i novim umetničkim tendencijama. Mi smo jedna od retkih pozorišnih kompanija u Torontu  koje su rano usvojile video i projekcioni dizajn kao osnovu svog kreativnog procesa. Za predstavu  Gruesome Plaground Injuries po tekstu Rajiv Joseph, video dizajn je radio medjunarodno priznati mladi kanadski pisac i multimedijalni stvaralac dobitnik Governor General nagrade Jordan Tannahill. Ta  produkcija je bila proglašena za predstavu godine u National Post“.

Zanimljiv i bogat deo svoje karijere ostvarili ste u Njujorku 

U Njujorku smo naša ćerka Zoe,moj suprug i ja, proveli nekoliko prelepih godina. Naša ćerka je od svoje druge godine rasla nadomak Central Parka. Moj suprug, reditelj Stefan Džeparoski i ja smo imali prilike da našoj ćerki Zoe još u ranom detinjstvu, približimo deo sveta MOMA, Metropolitan, Gugenheim muzeja i drugih kulturnih sadržaja, što je zaista neprocenjivo.Njujork pruža velike mogućnosti za usavršavanje i širenje poslovnih kontakata ,što je za mene kao producenta izuzetno važno. 

BirdLand je imao uspešne Off-Broadway produkcije, tako da smo Njujorškoj publici predstavili rad kanadskog pisca Brendan Gall, široj publici poznatiji kao pisac hit serije Blindspot. BirdLand je producirala njegov komad Wide Awake Hearts, u 59E59 Theatre na Manhattan. 

Produkcija je dobila izuzetno lepe kritike uključujući i uvek kritični New York Times. Ono što je još značajnije jeste to da je BirdLand Teatar, otkrila i njujorška publika, i zavolela rad našeg pozorišta.Takodje u istom pozorištu, naša produkcija je producirala i komad slavnog Irskog pisca Conor Macpherson, Birds. Komad je baziran na čuvenom filmu ,,Birds“ Alfreda Hičkoka. To je ujedno bila i njujorška premijera ovog komada. Ova produkcija inovativna u mnogo aspekata, od upotrebe video i projekcionog dizajna, do dizajna zvuka i scene je takodje privukla pažnju pozorišnih profesionalca. Uvršćena je u glavni program 1st Irish Festival u Njujorku. I Birds su na tom festivalu bile nominovane za najbolju produkciju, režiju i scenski dizajn“.

Obzirom na iskustvo i rad u američkom, kanadskom i srpskom teatru, možete li uporediti način rada pozorišta u Beogradu, Londonu, Njujorku i Torontu?

,,Profesionalna pozorišta u Beogradu i u Srbiji rade po modelu repertoarskog pozorišta koje ima ansambl stalno zaposlenih glumaca, dramaturga, reditelj itd.U Njujorku, Torontu i Londonu produkcija zavisi od producenata koji okupljaju tim saradnika. Po tom principu rade i nezavisne pozorišne kompanije i velika komercijalna pozorišta. Oba modela imaju svojih prednosti i nedostataka. Model u Beogradu pruža više vremena za razvoj projekta. U Beogradu i dalje možete tri meseca raditi na jednoj produkciji. I naravno umetnici imaju jedan osećaj sigurnosti kada imaju zagarantovanu platu ukoliko su članovi ansambla. Sve ovo je nezamislivo za nezavisnu produkciju u Njujorku, Torontu, ili Londonu. Sredstva su ograničena, i to diktira tempo i način rada. Vek jedne nezavisne produkcije u Torontu je tri do četiri nedelje. Postoje pozorišta koja su uspela da spoje repertoarski model i komercijalni model. Dobar su primer Soulppeper u Torontu, i Signature Theatre u Njujorku. Teatar Birdland je uspeo da naše hit predstave Assassins i The Last Days of Judas Iscariot proba pet nedelja što je za nezavisnu pozorišnu scenu u Torontu vrlo neubičajeno“.

Kako je i koliko promenjen odnos prema pozorište u vreme pandemije, i šta je neophodno redefinisati u budućnosti?

„Savremenom pozorištu je bila neophodna ovakva kriza. Ovo je je početak preporoda pozorišta. Digitalni  pristup pozorištu će dovesti do njegove renesanse. Pozorište ima neverovatnu mogućnost adaptacije  govoreći aktivno iz iskustva trenutka u kome nastaje. Sada je jedan od nosilaca globalne tehnološke  tranformacije. Kao što je nekada predvodilo talas osvešćenog nacionalizma i kulturnog prosvetljenja.  Godinu dana pandemije koje se čine jako dugim su donele mnogo više umetničkih inovacija u pozorištu  nego proteklih desetak godina. To iskustvo i te inovacije će se preneti u rad pozorišta i nakon pandemije.  Ova kriza je donela pozorištu priliku da redefiniše svoje mesto i ulogu u kapitalističkom sistemu.  Pozorište je umetnost kolektiva. Taj kolektiv je zakoračio u virtuelni svet. Ima protivnika digitalnog  teatra. Internet i kreativne mogućnosti koje on pruža, su se pokazali neophodnim za kontinuitet  pozorišnog stvaranja. Forme koje će proizaći iz ovog perioda će u mnogome uticati, i redefinisati  pozorište u narednih dvadeset, trideset godina. Pozorište tokom pandemije prolazi kroz tihu revoluciju  koja će dovesti do njegove renesanse. Ovo vreme nam pokazuje da umetnici ne samo da vide put, nego  su u stanju da ukažu kako se njime ide. A BirdLand Theatre uvek teži novom umetničkom izrazu i  izazovnijim projektima. Pozivam vas da nas zapratite na Instagramu @birdlandproducer, i tamo otkrijete naš novi projekat @digitaldreamsociety“.

Hvala draga Zorana na saradnji. Mnogo uspeha na svakom planu ti želim.

Српски вез

Наша култура је изузетно богата у свим сегментима а вредне руке жена су јој дале посебан и оригинални печат. Српски вез је на далеко познат и чувен по раскошним везеним мотивима који су дали трајно обележје српској традицији.

Свако од нас се вероватно сећа симпатичних ручно везених слика на платну које су вредне руке наших бака везле.

Свака од њих је носила неку поруку и украшавала зидове соба.

Жене у нашој историји, нису жалиле труда да својим рукама и маштом дају оригиналност и аутентичност српским народним ношњама, ћилимима, постељинама, столњацима, башчалуцима и много чему још.

Хвала вредним бакама на дивним ручним радовима који нас подсећају на то ко смо ми заправо и где су наши корени.

Intervju sa Vesnom Nedić, vlasnicom ,,SAN Serbian Canadian Magazine”.

Za gošću ovog intervjua, mogu slobodno reći da je jedna od čuvara srpske kulture i tradicije na prostorima severne Amerike.

Ona je Vesna Nedić, osnivač i vlasnik uglednog srpskog časopisa u Kanadi, pod nazivom SAN Serbian Canadian Magazine.

Poznavajući Vesnu lično, znam da će ona uvek reći da je to i zasluga mnogih ljudi oko nje koji čine deo njenog tima, što i jeste istina. Ali svi mi odlično znamo da je Vesna lider i da zbog svoje skromnosti ne ističe činjenicu da je upravo ona stub ovog prestižnog srpskog magazina na prostorima Kanade.

Jer samo neko ko iskreno voli svoju tradiciju, može tako nesebično dati sebe da ta tradicija živi na prostorima Kanade a to je priznaćete, izuzetno velikodušno sa njene strane.

Iz tog razloga, meni je velika čast predstaviti tako značajnu ličnost za srpsku zajednicu na ovim prostorima.

Draga Vesna, možeš li nam reći, kada i kako se rodila ideja za osnivanjem časopisa ?

Svako ko ode iz svoje zemlje izgubi deo sebe. Ja sam, takodje izgubila deo sebe i godinama sam nosila tu prazninu u sebi. Nedostajali su mi srpski jezik, srpska kultura, vrednosti i tradicija. Tokom života van Srbije desilo se kod mene i nešto neobično. Počela sam da uvidjam i divim se nekim osobinama našeg naroda i zemlje koje ranije ili nisam primećivala ili nisam dovoljno cenila. Postala sam svesna posebnosti našeg naroda i neke istorijsko kulturne egzotike koju nosimo u sebi. Živeći u zapadnom svetu sam spoznala u kolikoj meri smo mi zapravo vrlo interesantan i živopisan narod sa bogatom kulturom. Počela sam drugim očima da gledam i na Srbiju i njene prirodne lepote i na kulturno istorijske spomenike ali ne isključivo iz nostalgije, već zbog saznanja o njihovom postojanju, ili spoznaje nečega što dok sam tamo živela nisam bila u stanju da prepoznam i divim mu se.

Tokom godina života u ovom društvu osećala sam i ličnu intelektualnu prazninu ne razumevajući u potpunosti severno-američko društvo, engleski jezik, komunikaciju i mentalitet ljudi. Iz razgovora sa našim ljudima stekla sam utisak da nisam jedina i da se mnogi naši zemljaci osećaju slično u Kanadi. Tako se rodila misao da je potreban časopis za nas koji predstavlja neku vrstu kulturno-intelektualnog “hibrida” izmedju Srbije i severne Amerike, koji se prilagodjava novom društvu i prihvata neke norme i mentalitet tog društva, ali istovremeno imamo i snažnu potrebu da održavamo svoju kulturu, jezik i tradiciju.

Zajedno smo jači

Ova ideja bi ostala neostvareno sanjarenje da mi nije prišlo nekoliko ljudi u želji da stvorimo zajedno taj časopis. Zahvaljujući timu ljudi krajem 2014. godine osnovan je SAN i tokom prve polovine 2015. godine zajednički je razradjena koncepcija časopisa sa stalnim rubrikama iz srpske kulture, istorije, tradicije i jezika, prikazima iz srpske zajednice, intervjuima sa uspešnim ljudima našeg porekla u severnoj Americi, kao aktuelnih tema iz severno-američkog društva i svakodnevnog života, a iz ugla i perspektive socijalne grupe koju predstavljaju Srbi u severnoj Americi.

Pored toga zamišljeno je da SAN piše i na teme društva u kome živimo i pomogne našim zemljacima za bolje i brže prilagodjavanje tom društvu. Prvi broj je izašao u leto 2015. godine i do danas časopis redovno izlazi iz štampe sezonski na svaka 3 meseca, upravo je izašao 25. broj i ušli smo u 7 godinu!

Zahvaljujem se Vesni Nedić što se odazvala mojoj ideji da istupimo iz uobičajenog klišea da ona uvek piše o drugima već da ovoga puta neko drugi piše o njoj i njenim zaslugama za očuvanje srpske kulture na prostorima Kanade.

Kada ,,negde tamo daleko” imate osobu poput Vesne, onda ste sigurni da parče domovine opstaje i prosperira u zajednici kojoj pripadate.

Više o SAN Magazinu, možete saznati na website: www.sanmagazine.ca ili na Instagram profilu:@ sanmagazin

Svima se dešavalo da videvši dvoje ljudi kao par, kažemo: -,, Meni su oni potpuno nespojiva kombinacija. Totalno su različiti”!


Ako u matematici dva minusa daju plus, onda se ni u ljudskoj prirodi ne može drugačije kombinovati. I nema tu neke posebne računice jer duše se umreže po svojim pravilima. 


I zato nije na nama da sudimo već da poštujemo fenomen ljubavi koji od dve suprotnosti stvara identičnu celinu.

Ima dobrih ljudi.

Ljudi koji imaju širinu i čistu dušu, nezaprljanu uprkos svim okolnim dešavanjima. 

Znate one dobrice sa iskrom u očima kojima je i jedan osmeh dovoljan da budu dobro raspoložene.  E takve ljude volim.  Osvajaju me svojom dobrotom i izvlače iz mene ono najbolje što možda nisam ni znala da imam u sebi.

Dobrice u duši ,po razmišljanju i po ponašanju.
Ali nažalost, dobrota ih najčešće košta puno jer su suviše dobra meta za ljude sa drugim namerama.

Nekada mi ih je žao jer ih ni čelični oklop ne može zaštititi od ljudske zlobe. Nažalost….

Моја најновија репортажа у SAN Serbian Canadian Magazine

Стево Новаковић и РТВ Ниагара

Пише:Татјана Станић

,,Ако постоји икаква предност у избеглиштву ,онда је то да постанеш грађанин света јер ти је свеједно где живиш када више ниси кући“.

Верујем да се већина нас може пронаћи у овој реченици као и господин Стево Новаковић.

Ко је заправо Стево Новаковић?

To је човек који је успео остварити свој сан да ради оно што воли и да од тога живи. Али идемо редом.

Стево Новаковић је родом из Кордуна. По професији је дипломирани економиста али новинар у души. У каријери писао је за десетак медија, а највише у карловачком “АИК”-у, Радио Петровој гори и РТВ Републике Српске. После несрећног рата, са породицом је провео седам месеци у Аранђеловцу код пријатеља, након чега одлази у Бања Луку, где након ратног дописничког посла, наставља новинарско-уреднички посао на Радио РС.

Идеја о пресељењу у Канаду се јавила спонтано али је постала његова реалносту у јулу 1999. Године .

Настанак РТВ-а Ниагара-

Најлепше ствари настају случајно што потврђује случај Стеве Новаковића. По доласку у Канаду, као и код већине емиграната пробудила се носталгија за отаџбином.

Стево je на сугестију свог пријатеља Јована Момића, решио да ради нешто што би га увесељавало и бар донекле умањило носталгију. Тако су 15. октобра 2006.године, у етар кренули први звуци Радио Ниагаре.

У првој емисији коју је емитовао на својој радио станици, Стево Новаковић је имао два еминентна  госта. Били су то фудбалски великани  Драгослав Шекуларац и Горан Буњевчевић. Након те емисије  добио је преко хиљаду коментара из целог света.  На почетку мала Стевина амбиција, проналазила је пут до све већег броја слушалаца. Већ након треће емисије, Радио Ниагара је била слушана у 34 земље света.

Од скромних циљева до неслућених висина-

    Почетни циљ власника Радио Ниагаре био  је  – направити сто једночасовних емисија. Успео је ! У тих сто емисија разговарао је са више од четиристотине гостију, почев од председника држава,премијера, амбасадора, конзула, министара, академика, црквених великодостојника,  до глумаца,певача, спортиста али и “обичних” људи вредних пажње.

 Убрзо затим, радио је кренуо са програмом од 24 часa, а пет година касније  ” светлост дана  ” угледала је ТВ Ниагара и то  на чак четири YouTube канала. Телевизијски програм обухвата области – Информативног програма, народне,  забавне, крајишке музике и област  Спорта и рекреације.

Свако трајање има потпору у квалитету-

Стево Новаковић је пуних 40 година је у свету новинарства и до сада је разговарао са преко 2000 људи.

Тајна његовог успеха је у марљивом и преданом раду али и у великој љубави према послу којим се бави. РТВ Ниагара својим садржајем, даје несебичан допринос очувању српске културе и зато је од великог значаја за српску заједницу у Канади.

Радио Ниагара Канада,такође омогућује и бесплатно слушање балканских радио станица из Србије, Босне и Херцеговине ,Хрватске, Црне Горе, Словеније и дијаспоре, које свој програм емитују уживо преко интернета.

Такође се на програму РТВ Ниагара, могу видети прилози са простора бивше Југославије. Због толико свеобухватног садржаја,РТВ Ниагара окупља људе који у души носе Балкан и љубав према правим вредностима.

Више о РТВ Ниагара и њеном власнику Стеви Новаковић, можете сазнати на линку  www.rtvniagara.com  али их ,такође можете и контактирати на е маил адреси : radioniagara@gmail.com

Ljudi koji nas vole i onda kada nemaju razloga za to,su čist blagoslov za nas. Oni udju u naš život kao dopuštenje da nam se u životu dešavaju lepe stvari.
To su ljudi koje trebamo čuvati jer se nisu slučajno našli tu gde jesu.

Neko je dobro umrežio sve naše zemaljske andjele da nas čuvaju.