Razgovor vodila: Tatjana Stanić
Reportaža za: SAN Serbian Canadian Magazine Toronto
Zorana je osoba koja ne može ostati neprimećena gde god da se nalazi.
Pleni svojom pojavom, osmehom i harizmom.
Nakon prvih utisaka, obavezno slede divljenja njenoj karijeri i postignućima o kojima svedoče i brojna priznanja iz sveta pozorišta.
Zorana itekako ima šta da kaže i čime da se pohvali.
Zorana, školovali ste se i odrasli u Srbiji, ali pozorišnu karijeru ste započeli u Kanadi?
,,Rodjena sam u Beogradu. Osnovne i magistarske studije sam završila na Fakultetu Dramskih Umetnosti u Beogradu, a doktorirala na University of Toronto na katedri za Dramu, sa temom o Brodveju i Američkom pozorištu ranih dvadesetih XX veka. U Kanadu sam došla početkom devedestih i od tada je Toronto moj grad. Po završetku doktorata provela sam neko vreme u Londonu u Engleskoj na specijalizaciji pri Royal Academy of Dramatic Arts (RADA)“.
Recite nam nešto više o BirdLand teatru.
BirdLand Teatar je osnovano 2003.godine, kao neprofitna kompanija za izvodjačke umetnosti sa sedištem u Torontu. Pozorište se koncentriše na savremene predstave i razvoj novih dela sa fokusom na humanost i život u urbanom okruženju.
,,BirdLand ove 2021 proslavlja osamnaest godina postojanja. Osvojili smo brojne nagrade, bili nominovani i saradjivali sa izuzetnim umetnicima ne samo u Kanadi, već i Sjedinjenim Državama i Evropi.Nakon uspeha sa predstavom The Last Days of Judas Iscariot i osvojenih šest Dora nagrada, producirala sam mjuzikl čuvenog Stephen Sondheim Assassins koji je takodje osvojio Dora nagradu. Assassins su proglašeni od strane Now Magazine jednom od 10 najboljih predstava u protekloj deceniji. Pored Dore za Assassins te godine sam se venčala sa rediteljem Stefanom Džeparoskim. To bila godina puna važnih i lepih dogadjaja u mom životu. Povezivanje umetnika različitih generacija i stepena karijere je jako važno za mene. Ono što me posebno čini srećnom je da je medju kolegama BirdLand Theatre vidjen kao kompanija sa kojom se umetnici osećaju sigurno dok rade. Steći takvu reputaciju nije lako. Jer nije svrha samo imati rasprodatu pozorišnu salu. BirdLand Theatre je kompanija kojoj umetnici vole da se vraćaju. BirdLand se razvija i raste zajedno sa generacijama umetnika i novim umetničkim tendencijama. Mi smo jedna od retkih pozorišnih kompanija u Torontu koje su rano usvojile video i projekcioni dizajn kao osnovu svog kreativnog procesa. Za predstavu Gruesome Plaground Injuries po tekstu Rajiv Joseph, video dizajn je radio medjunarodno priznati mladi kanadski pisac i multimedijalni stvaralac dobitnik Governor General nagrade Jordan Tannahill. Ta produkcija je bila proglašena za predstavu godine u National Post“.
Zanimljiv i bogat deo svoje karijere ostvarili ste u Njujorku
U Njujorku smo naša ćerka Zoe,moj suprug i ja, proveli nekoliko prelepih godina. Naša ćerka je od svoje druge godine rasla nadomak Central Parka. Moj suprug, reditelj Stefan Džeparoski i ja smo imali prilike da našoj ćerki Zoe još u ranom detinjstvu, približimo deo sveta MOMA, Metropolitan, Gugenheim muzeja i drugih kulturnih sadržaja, što je zaista neprocenjivo.Njujork pruža velike mogućnosti za usavršavanje i širenje poslovnih kontakata ,što je za mene kao producenta izuzetno važno.
BirdLand je imao uspešne Off-Broadway produkcije, tako da smo Njujorškoj publici predstavili rad kanadskog pisca Brendan Gall, široj publici poznatiji kao pisac hit serije Blindspot. BirdLand je producirala njegov komad Wide Awake Hearts, u 59E59 Theatre na Manhattan.
Produkcija je dobila izuzetno lepe kritike uključujući i uvek kritični New York Times. Ono što je još značajnije jeste to da je BirdLand Teatar, otkrila i njujorška publika, i zavolela rad našeg pozorišta.Takodje u istom pozorištu, naša produkcija je producirala i komad slavnog Irskog pisca Conor Macpherson, Birds. Komad je baziran na čuvenom filmu ,,Birds“ Alfreda Hičkoka. To je ujedno bila i njujorška premijera ovog komada. Ova produkcija inovativna u mnogo aspekata, od upotrebe video i projekcionog dizajna, do dizajna zvuka i scene je takodje privukla pažnju pozorišnih profesionalca. Uvršćena je u glavni program 1st Irish Festival u Njujorku. I Birds su na tom festivalu bile nominovane za najbolju produkciju, režiju i scenski dizajn“.
Obzirom na iskustvo i rad u američkom, kanadskom i srpskom teatru, možete li uporediti način rada pozorišta u Beogradu, Londonu, Njujorku i Torontu?
,,Profesionalna pozorišta u Beogradu i u Srbiji rade po modelu repertoarskog pozorišta koje ima ansambl stalno zaposlenih glumaca, dramaturga, reditelj itd.U Njujorku, Torontu i Londonu produkcija zavisi od producenata koji okupljaju tim saradnika. Po tom principu rade i nezavisne pozorišne kompanije i velika komercijalna pozorišta. Oba modela imaju svojih prednosti i nedostataka. Model u Beogradu pruža više vremena za razvoj projekta. U Beogradu i dalje možete tri meseca raditi na jednoj produkciji. I naravno umetnici imaju jedan osećaj sigurnosti kada imaju zagarantovanu platu ukoliko su članovi ansambla. Sve ovo je nezamislivo za nezavisnu produkciju u Njujorku, Torontu, ili Londonu. Sredstva su ograničena, i to diktira tempo i način rada. Vek jedne nezavisne produkcije u Torontu je tri do četiri nedelje. Postoje pozorišta koja su uspela da spoje repertoarski model i komercijalni model. Dobar su primer Soulppeper u Torontu, i Signature Theatre u Njujorku. Teatar Birdland je uspeo da naše hit predstave Assassins i The Last Days of Judas Iscariot proba pet nedelja što je za nezavisnu pozorišnu scenu u Torontu vrlo neubičajeno“.
Kako je i koliko promenjen odnos prema pozorište u vreme pandemije, i šta je neophodno redefinisati u budućnosti?
„Savremenom pozorištu je bila neophodna ovakva kriza. Ovo je je početak preporoda pozorišta. Digitalni pristup pozorištu će dovesti do njegove renesanse. Pozorište ima neverovatnu mogućnost adaptacije govoreći aktivno iz iskustva trenutka u kome nastaje. Sada je jedan od nosilaca globalne tehnološke tranformacije. Kao što je nekada predvodilo talas osvešćenog nacionalizma i kulturnog prosvetljenja. Godinu dana pandemije koje se čine jako dugim su donele mnogo više umetničkih inovacija u pozorištu nego proteklih desetak godina. To iskustvo i te inovacije će se preneti u rad pozorišta i nakon pandemije. Ova kriza je donela pozorištu priliku da redefiniše svoje mesto i ulogu u kapitalističkom sistemu. Pozorište je umetnost kolektiva. Taj kolektiv je zakoračio u virtuelni svet. Ima protivnika digitalnog teatra. Internet i kreativne mogućnosti koje on pruža, su se pokazali neophodnim za kontinuitet pozorišnog stvaranja. Forme koje će proizaći iz ovog perioda će u mnogome uticati, i redefinisati pozorište u narednih dvadeset, trideset godina. Pozorište tokom pandemije prolazi kroz tihu revoluciju koja će dovesti do njegove renesanse. Ovo vreme nam pokazuje da umetnici ne samo da vide put, nego su u stanju da ukažu kako se njime ide. A BirdLand Theatre uvek teži novom umetničkom izrazu i izazovnijim projektima. Pozivam vas da nas zapratite na Instagramu @birdlandproducer, i tamo otkrijete naš novi projekat @digitaldreamsociety“.
Hvala draga Zorana na saradnji. Mnogo uspeha na svakom planu ti želim.
