Volim iskrene ljude.
Ali kulturno iskrene ljude. One koji umeju lepo, kulturno i biranim rečima da kažu i najsuroviju istinu. Nekako , kada se i najgora istina kaže na pažljiviji način, izgleda manje surovija i ljudi je lakše prihvataju.
Sve je pitanje stila i širine ličnosti.
Ako se neko ne nauči tome u detinjstvu onda se može nadogradjivati u životu.
Naravno, ako ima dovoljno želje za nadogradnjom svoje ličnosti tokom života.

Najteže je sa onima koji sami sebe smatraju najsavršenijim bićima i ne žele da rade na sebi. Sa takvim ljudima se ne može odmaći dalje od veličanja njihove ličnosti. Tu sve počinje i završava se u istom trenutku jer oni su sami sebi centar sveta.
Tu odmah odustajem jer ne vredi učiti nekoga nečemu što ne nosi u sebi.
Uzaludan je to posao.
…….

Leave a Reply

Your email address will not be published.